Pero
Virdžinija Vulf - Bogati su često gnevni zato što sumnjaju da siromašni žele da im otmu bogatstvo
Prihvatila bih činjenice kao što prihvatam činjenicu da je zrno graška zeleno ili da je kanarinac žut. Tako, dakle, stoje stvari, rekla bih. Ali ja sam se razgnevila zato što je on bio gnevan. Ipak je neverovatno, pomislih dok sam listala večernje novine, da je tako moćan čovek podlegao gnevu. Ili je možda gnev nekakav zao duh - nerazdvojeni pratilac vlasti?
Borba sa vetrenjačama
Borba sa vetrenjačama je verovatno najpoznatija epizoda iz romana Don Kihot Migela de Servantesa objavljenog 1605. godine pod naslovom Genijalni vitez od Manče, a njena simbolika se često svodi na donkihotizam kao pojavu jedne plemenite ludosti i težnja ka vizionarskim idealima. Iz ove epizode je izveden i izraz borba sa vetrenjačama koji označava napadanje imaginarnih neprijatelja, vršenje neke uzaludne radnje, posla koji se ne može završiti, borbu sa neprijateljem koga ste sami stvorili, bitku u kojoj ne možete pobediti, traganje za nečim što je nerealno, nepraktično ili nemoguće. Često se koristi da se slikovito opiše borba "malih" ljudi protiv giganata.
Migel de Servantes - Don Kihotova borba sa vetrenjačama
U taj par ugledaše trideset ili četrdeset vetrenjača što su u tom polju, a Don Kihote čim ih opazi, reče svom konjušaru: "Sreća nam rukovodi stvari bolje no što možemo da želimo; jer pogledaj tamo, brat' Sančo Pansa, gde se pojavljuju trideset ili nešto više grdnih divova, sa kojima sam voljan da bijem bojak i da ih sve pogubim i sa njihovim plenom počećemo da se bogatimo; jer to je pravedan rat i Bogu se puno ugađa kad se takva pogana bagra tamani sa lica zemlje."
Marko Kraljević i brat mu Andrijaš
Najstarija zapisana narodna pesma o Marku Kraljeviću je bugarštica Marko Kraljević i brat mu Andrijaš. Tu bugaršticu, to jest pesmu dugog stiha od 15 ili 16 stihova zabeležio je Hvaranin Petar Hektorović i uneo u svoj spev Ribanje i ribarsko prigovaranje štampanom u Mlecima 1568. godine. Nju je pevao hvarski ribar Paskoje Debelja kako Hektorović kaže, "sarpskim načinom" na putu od Hvara do Brača.
Pjer Mišon - O pesmi Boravak u paklu Artura Remboa
Priča se da se posle Brisela, dok je Verlen bio u Monsu, mnogo pre polja banana, Rembo vratio u kolevku; da je na jednom tavanu u Ardenima, u Rošu, usred zemlje i šuma gde su seljaci iz majčine rodbine svoje živote polagali u praznim žetvama sve do Vitalije Kuif, taj strašni mladić, ta zver, to malo devojačko srce u vreme žetve napisao Boravak u paklu; da ga je tu, pa iako ga je započeo negde drugde, kod Vala, u metrpolama gde je civilizacija pala pod šapu Vala, šapu čađavu, futurističku, tu završio, u toj seoskoj visokocivilizovanoj rupi, na antičkoj svetlosti žetve.
Ditiramb
Ditiramb je lirska pesma koja je nastala u staroj Grčkoj iz horskih pesama pevanih prilikom prinošenja žrtve bogu Dionisu (Bahusu), bogu vina, plodnosti, veselja i životne radosti. U figurativnom značenju, ditiramb se poistovećuje sa hvalospevom, kao i neumerenim hvaljenjem nekoga ili nečega. Izraz kao u ditirambu znači da je nešto zanosno, burno, opisano u velikom oduševljenju.
Gi de Mopasan - Kad cijelog života radiš, dođe ti jedan čas kad spaziš da si i nešto drugo mogao učiniti, i tada žališ
Godinama smo teško živjeli, gospodine. Posao je bio slab, i nismo imali novaca za izlete. A zatim smo se odvikli od toga. Druge stvari ti se miješaju u glavi; u trgovini više misliš na blagajnu nego na udvaranje. Malo-pomalo smo starjeli, a da to nismo ni opazili, kao mirni ljudi koji više uopće ne misle na ljubav. Ništa toliko ne želiš kao ono što si opazio da ti nedostaje.
Džordž Orvel - Novac sa velikim N
- Opet, moramo imati veru, valjda je tako. I nadu.
- Moramo imati para, misliš. - reče Gordon sumorno.
- Novac?
Kandid ili optimizam
Francuski filozof, književnik i istoričar Volter je 1759. godine u Ženevi objavio filozofski roman Kandid ili optimizam u kojem izobličava popularno filozofsko učenje o naivnom optimizmu i predodređenoj harmoniji, koje je stalno bilo u sukobu sa brutalnom stvarnošću. Međutim, centralna poglavlja ismevaju obe filozofije, i optimizam i pesimizam kao greške u obrazovanju i vaspitanju i posledice nedostatka raznovrsnog iskustva. Istovremeno Volter postavlja pitanje porekla zla i oštro kritikuje Božju promisao.
Tvrdica
Svoje najpoznatije delo satiričnu komediju Tvrdica (L'Avare) francuski pisac Žan Batist Poklen poznat pod pseudonimom Molijer objavio je u poslednjoj fazi stvaranja, 9. septembra 1668. godine. U ovoj komediji Molijer je sjajno stopio satiru i farsu sa brzorastućim zapletom koji donosi mnoga iznenađenja i istovremeno prikazao kulturni kontekst i pridao temi odnosa prema novcu univerzalno značenje i aktuelnost.
Pero