Artnit

Pero

Gledao sam je preko strnova i kukuruza kao najdražu sliku, kao ikonu koja se ukazivala i oživljavala u četvrtastom okviru prozora samo na zvuk mog sviralčeta, kroz koje sam izgovarao reči jedino njoj razumljive:

Tri događaja od velike važnosti i uticaja dogodila su se u roku od godinu dana u životu gospođe Ston. To su bili napuštanje njene karijere, smrt njenog muža i onaj period u životu kad kod žene prestaje plodnost. Svaki ovaj događaj bio je sam po sebi oštar udarac, a što su se tri dogodila odjednom davalo joj je utisak da sada živi skoro posmrtnim životom.

“Bila sam velika i teška“, kaže ona. “Ljudi su se bojali moje senke koja je padala po njima dok se smrkavalo. I ja sam se bojala kad su padale bombe. Nisam letela predaleko i, kad bi opasnost prošla, vraćala sam se da dugo lebdim iznad leševa.

Volela sam smrt. Volela sam da se igram sa smrću. Uzletevši do tamnih planinskih vrhova, sklapala sam svoja krila i prepuštala se padu, kao kamen.

Nedelja, 09 Avgust 2020 10:33

Rabindranat Tagore - Dar

Želim da ti dam nešto, dete moje, jer mi plutamo strujom sveta.

Naši životi teći će odvojeno, a naša ljubav biće zaboravljena.

Ali ja nisam tako glupa da se nadam da mogu da ti kupim dušu svojim darovima.

Dom i ognjište, pomislio je najednom, dom i ognjište. Nepovezane i naizgled besmislene, te reči su se možda odnosile na čoveka koji se, za vreme nepogode, dok gromovi i munje sve žešće sevaju u noći, sklanja u svoju toplu, prisnu i prijatnu pećinu. Dom, ognjište, svetlo i prijatno sklonište. Zato je (govorio je Bruno) čovek mnogo usamljeniji dok živi u inostranstvu, jer je otadžbina isto što i dom, ognjište i detinjstvo, isto što i krilo materino.

Za čoveka koji je univerzum nazivao bibliotekom, i koji je priznavao da je Raj zamišljao bajo la forma de una biblioteca, veličina njegove biblioteke je čak mogla i da razočara, jer je znao, kao što je i rekao u drugoj svojoj pesmi, da jezik jedino može da "oponaša mudrost". Posetioci su očekivali da zateknu stan prenatrpan knjigama, police koje pucaju pod teretom, gomile rukopisa koje su blokirale prolaze i izvirale iz svake šupljine, džunglu papira i mastila. Umesto toga, našli bi se u stanu gde su knjige zauzimale skroman prostor u nekoliko ćoškova.

Prihvatila bih činjenice kao što prihvatam činjenicu da je zrno graška zeleno ili da je kanarinac žut. Tako, dakle, stoje stvari, rekla bih. Ali ja sam se razgnevila zato što je on bio gnevan. Ipak je neverovatno, pomislih dok sam listala večernje novine, da je tako moćan čovek podlegao gnevu. Ili je možda gnev nekakav zao duh - nerazdvojeni pratilac vlasti?

Subota, 09 Maj 2020 10:16

Borba sa vetrenjačama

Borba sa vetrenjačama je verovatno najpoznatija epizoda iz romana Don Kihot Migela de Servantesa objavljenog 1605. godine pod naslovom Genijalni vitez od Manče, a njena simbolika se često svodi na donkihotizam kao pojavu jedne plemenite ludosti i težnja ka vizionarskim idealima. Iz ove epizode je izveden i izraz borba sa vetrenjačama koji označava napadanje imaginarnih neprijatelja, vršenje neke uzaludne radnje, posla koji se ne može završiti, borbu sa neprijateljem koga ste sami stvorili, bitku u kojoj ne možete pobediti, traganje za nečim što je nerealno, nepraktično ili nemoguće. Često se koristi da se slikovito opiše borba "malih" ljudi protiv giganata.

U taj par ugledaše trideset ili četrdeset vetrenjača što su u tom polju, a Don Kihote čim ih opazi, reče svom konjušaru: "Sreća nam rukovodi stvari bolje no što možemo da želimo; jer pogledaj tamo, brat' Sančo Pansa, gde se pojavljuju trideset ili nešto više grdnih divova, sa kojima sam voljan da bijem bojak i da ih sve pogubim i sa njihovim plenom počećemo da se bogatimo; jer to je pravedan rat i Bogu se puno ugađa kad se takva pogana bagra tamani sa lica zemlje."

Četvrtak, 07 Maj 2020 10:43

Marko Kraljević i brat mu Andrijaš

Najstarija zapisana narodna pesma o Marku Kraljeviću je bugarštica Marko Kraljević i brat mu Andrijaš. Tu bugaršticu, to jest pesmu dugog stiha od 15 ili 16 stihova zabeležio je Hvaranin Petar Hektorović i uneo u svoj spev Ribanje i ribarsko prigovaranje štampanom u Mlecima 1568. godine. Nju je pevao hvarski ribar Paskoje Debelja kako Hektorović kaže, "sarpskim načinom" na putu od Hvara do Brača.

Vi ste ovde: Home Pero