Pero
Miroslav Antić - Plava zvezda
Iza šuma, iza gora, iza reka, iza mora,
žbunja, trava,
opet noćas tebe čeka
čudna neka zvezda plava,
zvezda prava.
Vojislav Ilić - Jesen
Ko gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga klasja,
Na polju jesen stoji. Sa njene dražesne glave
Lisnatih vreža splet čarobno spušta se dole,
Do same mirisne trave.
Stevan Raičković - Septembar
Stanimo malo pesmo.
Jesmo li živeli, jesmo?
Rabindranat Tagore - Papirni brodovi
Iz dana u dan puštam niz reku poneki mali papirnati brod. Svaki od njih ukrasio sam krupnim, crnim slovima mog imena i sela u kojem živim.
Možda će neko preko sedam mora naići na moj brod i doznati kako se zovem i gde se nalazim. Cvetom iz očevog vrta zakitio sam sve svoje brodove: nadam se da će ovo jutros ubrano cveće prispeti do mraka nekome u ruke!
Hajnrih Hajne - Leto na odlasku
Trepere žute krošnje
I lišće pada na tle;
Sve što je ljupko i drago
Prolazi, vene, mre.
Leto na odlasku
Pesme Hajnriha Hajnea su i romantične i antiromantične, sentimentalne i cinične. Romantičarska lirska pesma Leto na odlasku odlikuje se izražajnom i jasnom formom, izrečena je jezikom neposrednijim i slikovitijim nego što je bio jezik klasicizma. Kroz alegorijsku sliku jesenjeg dana iskazana je tuga zbog ljubavnog rastanka.
Rejmond Karver - Šta se desilo sa tom ljubavlju?
“Šta iko od nas stvarno zna o ljubavi?“ rekao je Mel. “Meni se čini da smo tek početnici u ljubavi. Kažemo da volimo jedni druge i to je istina, ne sumnjam u to. Volim Teri, i Teri voli mene, i vi isto volite jedno drugo. Znate o kojoj ljubavi govorim. O čulnoj ljubavi, tom impulsu koji vas vodi ka nekome ko je poseban, kao i o ljubavi prema biću druge osobe, njenoj ili njegovoj suštini, takoreći.
Dobrica Erić - Niko nije porastao, dok nekoga nije zavoleo
Gledao sam je preko strnova i kukuruza kao najdražu sliku, kao ikonu koja se ukazivala i oživljavala u četvrtastom okviru prozora samo na zvuk mog sviralčeta, kroz koje sam izgovarao reči jedino njoj razumljive:
Tenesi Vilijams - Izabrala je Rim kao na neki način najugodnije mesto za takvu vrstu života
Tri događaja od velike važnosti i uticaja dogodila su se u roku od godinu dana u životu gospođe Ston. To su bili napuštanje njene karijere, smrt njenog muža i onaj period u životu kad kod žene prestaje plodnost. Svaki ovaj događaj bio je sam po sebi oštar udarac, a što su se tri dogodila odjednom davalo joj je utisak da sada živi skoro posmrtnim životom.
Agota Kristof - Uveče dvaput zaključavaju svoja vrata i strpljivo čekaju da prođe život
“Bila sam velika i teška“, kaže ona. “Ljudi su se bojali moje senke koja je padala po njima dok se smrkavalo. I ja sam se bojala kad su padale bombe. Nisam letela predaleko i, kad bi opasnost prošla, vraćala sam se da dugo lebdim iznad leševa.
Volela sam smrt. Volela sam da se igram sa smrću. Uzletevši do tamnih planinskih vrhova, sklapala sam svoja krila i prepuštala se padu, kao kamen.
Pero