Artnit

Pripovetka Priča o vezirovom slonu je jedna od pripovedaka iz travničkog života Ive Andrića. Objavljena je prvi put u časopisu Književnost 1947. godine. Ona se oslanja na ono što je u prošlosti već bilo pripovedano, ali ta pomaknutost u prošlost je dopunjena i kulturnom udaljenošću, istočnjačkim egzoticizmom. U središtu priče su Travnik i Travničani čiji je izrazito negativan karakter prikazan veoma slikovito kroz komičnu borbu protiv slona, uz pokornost njegovom gospodaru.

Pročitao sam i spustio knjigu. Bone, mutne reči pisane u zatočenju. Pesme... i opet taj osećaj blage svetlosti u sobi bolesnika u proleće, kad se kroz mutna okna vide grane što pupaju. Ne, nije melanholija, biće da je ovo tuga, nije melanholija.

Osećaj mladosti liči mi na Puškina. Andrić ima njegov uplašen pogled, kojim gleda sebe i mladost, one gorke začuđenosti pred grobljem, i neke muške crte u bolu, pri rastanku, ili na putu, ili uveče.

Pripovetka Ive Andrića Prozor je priča o bolu iz detinjstva koji se nikad ne zaboravlja. Dečaka iz ove pripovetke je bolelo što ga otac bije, ali još više ga je bolelo što ga bije bez razloga. Uočavajući i bolne strane detinjstva koje mogu da obeleže život čoveka, Ivo Andrić pri kraju pripovedanja naglašava: “Celog života se posle lečimo od tog detinjstva!“

Prema sudu istorije književnosti, Vuk je ponikao i radio "u idejama suvremenog romantizma", kao što je i njegov mentor Kopitar "pripadao romantičarskom bečkom krugu". I formalno je tačno da Vuk ima sa romantičarima zajedničku polaznu tačku, tj. kult narodnih pesama i starine. Ali ono što ga od samog početka vidno odvaja i u čemu se on bitno razlikuje od istinskih romantičara, to je činjenica da njega iz prošlosti zanima redovno "živa starina", tj. ono iz prošlosti što utiče na sadašnjost i uslovljava budućnost naroda.

Na uskom balkonu pred prozorima, pune saksije rascvalog cveća u raznim bojama. Iako je letnji dan i sunce sija, ovi cvetovi stalno strepe i podrhtavaju na vetriću koji povazdan pirka dolinom reke. To stalno drhtanje postaje mučno i bolno očima, ali ne mogu da odvojim pogleda od njega.

Zbirka pripovedaka Deca Ive Andrića obojena je sećanjem na detinjstvo, koje nije onoliko bezbrižno koliko čovek voli da veruje. Tema jedne od najpoznatijih pripovedaka iz ove zbirke, sa istoimenim nazivom Deca je maglovit, pojam časti i duboko ukorenjena svest o poniženju u detinjstvu. Ivo Andrić slikovito i gradacijski prikazuje rast bola i muke kroz koje prolazi slab dečak.

Pripovetka Anikina vremena, koja je objavljena 1931. godine spada u duže pripovetke Ive Andrića. U središtu ove pripovetke je lepota primorana da živi uz pritiskajuće opomene i osude savesti. Oko glavne junakinje lepotice Anike se razvija mržnja, koja određuje sve ostalo. Otuda se i nužno postavlja pitanje šta će lepo biće u svetu i otkud ono tu?

Istorija u romanu Prokleta avlija Ive Andrića je ispričana u obliku koncentričnih krugova. Ovaj roman se zasniva na pričanju bosanskog fratra fra-Petra, koji biva nevino uvučen među zidove Carigradske tamnice, poznatije kao Prokleta avlija. On je nalik na mitskog kazivača, a kada umre njegovog pripovedanja se seća, lik bez identiteta, mladi fratar prateći popisivanje zaostavštine posle smrti fra-Petra.

Razgovor sa Gojom je jedan od najznačajnijih eseja Ive Andrića, prvi put objavljen 1935. godine. U ovom eseju su spojene činjenice i fikcije, istorija i legende. Ivo Andrić govori kroz ideje koje pripisuje velikom španskom slikaru Francisku Goji opravdanosti i prirodi umetničkog stvaranja i sudbini umetnika i umetnosti u svetu.

Među izloženim eksponatima je još jedna veoma značajna fotografija. Pisac, u krupnom planu, stoji, s rukama u džepovima mantila, ispred mosta u Višegradu. Na njoj se savršeno vidi sva veličanstvenost tog graditeljskog dela: njegova visina, snaga, lepota, dužina i, baš na sredini mosta, gde je proširenje u vidu dve potpuno jednake terase sa svake strane mosta, čime je njegova širina udvostručena, nalazi se "kapija". "Na kapiji i oko kapije su prva ljubavna maštanja, prva viđenja u prolazu, dobacivanja i sašaptavanja. Tu su i prvi poslovi i pazari, svađe i dogovori, tu sastanci i sačekivanja. Tu se, na ćuprijskoj ogradi od kamena, izlažu na prodaju prve trešnje i bostan..."