Tematski kompozicija slike Starac sa unukom je bliska flamanskim portretima. Iako slici nedostaje slikarska finoća flamanskih portreta, ona ipak odražava njihovu skoro preteranu pažnju za fakturu površina i za detalje lica. Sredinom XV veka motiv portreta u enterijeru sa pejzažom, koji se vidi u daljini bio je čest u Italiji. Ali, nijedan slikar sa severa ne bi mogao da prikaže kao Girlandajo nežan, ljudski odnos između malog dečaka i njegovog dede. Psihološki, ova slika u punoj meri odaje svoje italijansko poreklo.
Slika Starac sa unukom prikazuje trenutak bliskosti između starca i dečaka, koji je naglašen položajem ruku dečaka na grudima starca, i u zagrljaju i izražavanju nežnosti starca. Crveni ogrtač starca obložen krznom i elegantan crveni kaput i crvena kapa dečaka ukazuju na njihovo plemičko poreklo. Ispred njih, na desnoj strani je prozor kroz koji se vidi pejzaž, njegov neravan teren i krivudavi putevi. Nežna brdovita okolina vodi do stenovitog vrha.
Mladost i starost su prikazane u kontrastu. Na licu starca dominira nos sa izraslinama, verovatno posledica kožne bolesti. Lice dečaka je savršeno skladno i detinjasto bucmasto, primer idealne renesansne lepote zajedno sa zlatnim loknama. U isto vreme dečakova ruka je topla i puna ljubavi, kao što je i njegov blagonakloni pogled na starca čije su oči skoro zatvorene. Oči starca i dečaka se sreću na dijagonali, i ova ravnoteža kompozicije uključuje posmatrača u scenu. Dečak gleda naviše duž konture starca, što znači da on u stvari direktno gleda na veliki nos starca okrenut prema njemu, koji je u kontrastu sa prćastim nosem dečaka. Način na koji je dečak otvorio usta sa zaprepašćenjem izražava detinjastu naivnost.
Pozadina slike je tamni zid sobe i deo prozora koji otkriva svet napolju. Blaga svetlost sa prozora pada na lica starca i dečaka. Svetlocrvena odeća i kapa stvaraju bogatstvo kontrasta sa sivim zidom iza, tako da dve figure izgledaju kao da se spajaju u jednu.
Slika Starac sa unukom, Domenika Girlandaja je veoma dirljiv dvostruki portret. Može se smatrati i ranim psihološkim portretom, uz malo pejzaža koji se vidi kroz prozor u desnom uglu. Prepoznatljiva je po svojoj emotivnoj oštrini, a njen realizam se opisuje kao jedinstven među portretima XV veka.
