Vilijam Tarner je inspiraciju za sliku Brod sa robljem verovatno našao u knjizi Istorija ukidanja trgovine robljem Tomasa Klarksona koja je objavljena 1783. godine. Knjiga govori o događaju na jednom brodu sa robljem. Naime, na brodu je izbila epidemija i kapetan je odlučio da baci preko palube svoj teret robova, jer je bio osiguran za gubitak robe u moru, ali ne i protiv bolesti robova. Bila je to jeziva scena koja je uticala na Tarnera da naslika svoj pejzaž. Tarner je verovatno imao u vidu i stihove Godišnjih doba pesnika Džejmsa Tomsona, koji opisuju kako ajkule prate jedan brod sa robljem za vreme tajfuna, "privučene mirisom isparenja gomile ili gadne bolesti i smrti".
Vilijam Tarner slika romantični pejzaž na uzburkanom moru i pretvara ga u scenu sa zlatnim i burnim talasima, koji izgledaju kao da hoće da unište sve na svom putu. On se fokusira na prirodu i njenu moć nad čovekom. Želeo je da prikaže jedinstvene aspekte prirode i na taj način snažno apeluje na emocije ljudi.
Sunce i okean su u središtu slike. Prva impresija je ogroman crveni zalazak sunca nad uzburkanim okeanom koji nagoveštava približavanje tajfuna. Brod je vidljiv u pozadini, plovi u daljini kroz burni okean koji se muti i ostavlja razbacane ljudske forme koje plutaju za njim. Jarboli na brodu su crveni kao i nebo, a voda bledobakarne boje zamagljuje granice različitih objekata na slici. Brodska jedra nisu razvijena i ukazuju da se brod priprema za tajfun. U prvom planu je veliki broj tela koja plutaju u vodi, a njihova tamna koža i okovane ruke i noge ukazuju da su to robovi izbačeni sa broda. Ribe i ajkule plivaju u vodi, verovatno se pripremaju da jedu robove. Galebovi kruže iznad tog haosa.
Korišćenjem boje i svetlosti je dodat dramatičan efekat slici. Tarner naglašava boju, a ne oblike što je tipično za mnoga romantičarska dela tog vremena. Objekti su definisani bojama, a neki kao tela robova i dolazeća oluja nemaju uopšte pravu granicu, ili su samo definisani pigmentima oko njih. Na slici su raznovrsne boje, od kestenjaste, žute, crvene, narandžaste do plave. Glavni fokus je na kestenjastim tačkama u vodi koje predstavljaju tela robova i živoj crvenoj i narandžastoj boji zalaska sunca koje zadiru u vodu. Ove boje iako tople su i intrigantne i stvaraju osećaj straha i pometnje. Boje predstavljaju nijanse prirode i emocije okeana. Crveni i narandžasti tonovi prikazuju sunce u zalasku, što slici daje romantičan osećaj. Nejasni oblici i crvena boja zalaska sunca služe da prenesu fokus na prirodu i ilustruju ideju da je priroda superiorna u odnosu na čoveka. Druge boje na slici kao što su hladna plava i crne kapi na vodi povezuju okean sa životom i daju osećaj pravih emocija prirodnog sveta. Činjenica da su figure na slici prikazane kao sićušne, i da se čak i brod kreće u pozadini naglašava prirodu. Svetlost takođe ima važnu ulogu posebno kada se dovodi u senku talasa i omogućava posmatraču da zamisli intenzitet talasa i koliko su veliki i opasni.
Neki istoričari umetnosti i kritičari su tvrdili da brod robova predstavlja Tarnerovu reakciju na industrijsku revoluciju. Slika se može posmatrati kao alegorija protiv eksploatacije robova, ali i svakog drugog izrabljivanja ljudskog rada u korist mašina i ekonomskog napretka. Ona simbolično predstavlja i dominaciju prirode i besmislenost industrijalizacije koja pokušava da unapredi ljudsko društvo.
Teoretičar umetnosti, savremenik Vilijama Tarnera Džon Ruskin je u Brodu sa robljem, koji je bio njegovo vlasništvo, video "istinitost, lepotu i intelektualnost" - sva svojstva koja su Tarnera izdigla iznad ranijih slikara pejzaža. Tarner je možda došao i do toga da se upita da li je njegova "obojena para" na sve posmatrače ostavljala utisak koji je želeo. Pitanje je koja bi osećanja slika Brod sa robljem izazvala kod posmatrača koji ne bi znao njen naziv.
