Celi trougao kreće se napred i uvis, polako, jedva vidljivo, i gde je “danas“ bio najviši vrh “sutra“ je sledeći odeljak, tj. ono što je danas pojmljivo samo vrhu a šta je za celi preostali trougao nerazumljivo naklapanje, postaće sutra smisleni i osećanja pun sadržaj života drugoga odeljka.

Na vrhu najvišeg vrha ponekad stoji sam samo jedan čovek. Njegovo radosno viđenje nalik je na unutrašnji nemerljivi san. A oni koji stoje najbliže njemu ne razumeju ga. Nazivaju ga razljućeno: varalica i kandidat za ludnicu. Tako je za svoga života stajao sam na visini i naružen Betoven. Koliko će godina biti potrebno dok se veći deo trougla ne uspne do mesta na kome se nekad nalazio on sam. I uprkos svim spomenicima - da li su se onda zaista mnogi uspeli na to mesto?

U svim odeljcima trougla mogu se naći i umetnici. Svaki od njih koji može da prozre kroz granice svoga odeljka jeste prorok svoga okruženja i pomaže kretanje nepokornih kola. Ali ako ne poseduje oči koje oštro vide, ili ih pak iz niskih pobuda i razloga zloupotrebljava ili zatvara, onda ga svi njegovi susedi iz odeljka potpuno razumeju i slave. Što je taj odeljak veći (odnosno, istovremeno, što je na nižem mestu), to je veća potreba da umetnikov govor bude razumljiv. Jasno je da svaki takav odeljak, svesno ili (daleko češće) nesvesno, gladuje za opisanim duhovnim hlebom. Ovim ga hlebom snabdevaju njegovi umetnici i za ovim će hlebom već sutra posegnuti i sledeći odeljak.

Ovo “danas“ i “sutra“ jeste u nutrini nalik na biblijske “dane“ stvaranja.

Iz dela Duhovno u umetnosti