Za temu ove slike Žak Luj David je izabrao momenat kada su se Sabinjanke, pošto su već postale majke, bacile sa svojom decom među zaraćene Rimljane, svoje muževe, i Sabinjane, svoju braću, da bi ih rastavile u bici i sprečile krvoproliće.
Slika je veoma realistička. Ispunjena je snažnim telima kako ratnika tako i dece i Sabinjanki. Figure su napete, u pokretu i kao da su žive. Na slici je i integralno primenjen princip herojske nagote. Ratnici su naslikani bez ikakvog odela, samo sa šlemovima i štitovima, a Sabinjanke su takođe naslikane skoro nage. Centralna figura je devojka u belom koja je ujedno i najosvetljenija na slici. Ona stoji raširenih ruku između dva naga ratnika kao da želi da se zaštiti ili ih otera.
Sliku Otmica Sabinjanki treba shvatiti pre svega kao apel za slogu i prestanak krvoprolića u vreme terora. Žak Luj David sa ovom slikom ponovo zauzima mesto u francuskoj umetnosti koje mu je bilo osporavano.
