U aprilu 1885. godine Vinsent van Gog je živeo i slikao u Nuenenu. O svojoj slici Ljudi koji jedu krompir pisao je svom bratu Teu: "Želim da ti kažem da slikam ljude koji jedu krompir i naslikao sam nove studije glava; ruke su naročito izmenjene. Ono što pokušavam da uradim je da unesem život u sliku." Prema onome što je pisao svom bratu Teu, Van Gog nije samo želeo da posmatrač slike vidi pet figura za stolom, želeo je da posmatrač oseti i iscrpljenost u njihovim telima, da čuje zvekеt sudova i laku konverzaciju između njih, da oseti miris krompira koji deli porodica.
Na slici Ljudi koji jedu krompir prikazano je pet figura koje sede oko četvrtastog stola i jedu krompir. Tu su četiri žene i jedan muškarac koji su prikazani pri svetlosti petrolejske lampe. Na njihovim licima koja sijaju se vide pomešane emocije. Ove figure su tako intenzivno naslikane da se može učiniti da se skoro čuje razgovor za stolom. Oseća se međusobna bliskost i povezanost ljudi, ali i njihova iscrpljenost. Njihova tamna i jednostavna odeća nagoveštava da pripadaju radničkoj klasi. Svečani izrazi na njihovim licima i iscrpljenost njihovih tela ukazuju da je to verovatno bio uspešan radni dan za njih. Sve na slici izgleda jednostavno i očigledno.
Slika se fokusira na hladnoj paleti, posebno na zelenoj, plavoj i sivoj. Tamni tonovi, jake linije, sumorna paleta oker boje, ukazuju na nemaštinu na licima ljudi sa slike. Njihova lica, njihove ruke su boje prašnjavog krompira.
Slika Ljudi koji jedu krompir nosi snažnu simboliku i veliča običnog radnika i njegov svakodnevni mukotrpan posao. Sam Vinsent van Gog je objasnio šta je hteo da naglasi slikom: "Nastojao sam da naglasim da su ovi ljudi, koji pri svetlosti petrolejke jedu svoj krompir, kopali zemlju tim istim rukama kojima sada uzimaju hranu..."
