Slika Veliki busen je studija naizgled slučajne grupe divljih biljaka. Prikazan je veliki busen biljaka, a neke od njih se mogu identifikovati, kao što su na primer medveđa trava, bela rada, maslačak, bokvica. Koreni nekih biljaka vire iz zemlje i jasno se prikazuju posmatraču. Vegetacija dolazi do kraja na desnoj strani slike, a čak se može videti jasna linija, gde se završava. Međutim, izgleda kao da je ostavljena da nastavi u nedogled. Veliki busen se nalazi dijagonalno u svojoj kompoziciji, naglašavajući veliko prostranstvo. Vodene prljavštine na dnu slike delimično odražavaju stabljike biljaka koje se dižu iznad, i dalje otvaraju iznenađujuću iluziju otvorenog prostora.
Kompozicija slike pokazuje mali red i raspored. Različito korenje, stabljike i cvetovi izgledaju kao da su međusobno u suprotnosti. Očigledan haos, u kombinaciji sa pažljivim detaljima svake pojedinačne biljke, daje slici veći realizam. Iako je sastav vegetacije neprekidan i naizgled neorganizovan, prazna pozadina daje kontrast haosu, i nameće osećaj reda.
Albert Direr ne samo da prikazuje svaku biljku i parče vegetacije pored puta, on slika vrste biljaka, sa svakim detaljem, i stablo i list i cvet, koji im daju diferenciran identitet. Njegov realizam nije samo u pružanju ovih pojedinosti, već i u tome kako su biljke raspoređene, odnosno neuređene. Za razliku od slika u starim i modernim udžbenicima botanike, Direr biljke vizuelno ne izoluje, ali se one ipak razlikuju. Biljke su predstavljene u stanju prirodnog rasula, zbrkano, prošarano, upleteno. Međutim, iako je svaka biljka jasno identifikovana, slika je daleko od toga da bude "biološka parada". To je deo živog, haotičnog rastinja.
Slika Veliki busen je izuzetna po svojoj univerzalnosti - prikaz poljskog cveća i trave, koja bi se mogla izvući iz bilo koje zemlje, u bilo koje vreme. Konstrukcija slike je praktično arhitektonska. Albert Direr slavi pokorno bitisanje prirodnog sveta, ali takođe veliča moć umetničkog stvaralaštva - ljudskog i božanskog.
