Od svih holandskih slikara svakodnevnog života, Jan Sten je bio najoštriji i najduhovitiji posmatrač ljudskog ponašanja. Njegovo osećanje za tempo i karakterizaciju često podseća na Fransa Halsa, dok njegova naracija potiče iz tradicije Pitera Brojgela Starijeg. Jan Sten koristi isti stil i temu, kao Jan Vermer, ali prikazuje manje savršene domaće scene i daje možda realniju sliku svakodnevnog života u Holandiji.
Praznik Svetog Nikole se u Holandiji slavio u decembru na isti način vekovima. To je bio sveti dan kada su deca uoči praznika ostavljala svoje cipele i čarape, a ako su bili dobri i pažljivi prema tradicionalnom verovanju Sveti Nikola ih je darivao poklonima. Na slici Praznik Svetog Nikole Jan Sten prikazuje porodicu koju je Sveti Nikola upravo posetio i ostavio igračke, slatkiše i kolače za decu. Jan Sten svoju priču slika sa zadovoljstvom, i unosi u nju mnogo izvrsnih detalja, ali i mnogo radosti i sreće u tako malom prostoru.
Centralna tačka slike je najmlađa kćerka porodice naslikana sa zlatnom kosom i u zlatnoj haljini dok pokazuje svoje poklone. Ona se uzorno ponašala tokom cele godine, a Sveti Nikola ju je nagradio, tako što joj je napunio cipelu sa lutkom i poslasticama, koje ona nosi u svojoj kofi. Prikazana je u oštrom kontrastu sa svojim starijim bratom, koji stoji u njenoj ravni i plače, jer nije dobio poklone, zato što je bio nevaljao. Sestra do njega ga teši. Ipak ima nade za dečaka koji plače. Skrivena u pozadini, skoro zamračena draperijama, njegova baka izgleda kao da ga poziva i možda krije poklon za njega iza teških draperija, dok ga drugi brat gleda, smejući se. U pozadini dečak drži dete i pokazuje na dimnjak kroz koji je Sveti Nikola doneo poklone, dok mlađe dete kao da se čudi kako je Sveti Nikola ušao u kuću. Njegov drugi brat, do njega već razdragano peva pesmu u znak zahvalnosti zbog poklona koje je dobio. Majka i otac, sede u centru slike. Majka pokušava da privuče devojčicu da joj pokaže primljene poklone, i kao da se osmehuje i seća svog detinjstva i ove svečane noći.
Na proslavu Svetog Nikole ukazuje mnogo detalja na slici. Korpa od tradicionalnih božićnih slatkiša, poput meda, kolača medenjaka, vafli, oraha i jabuka je zapravo minijaturni praznični život na većoj slici. Praznik je posebno prikazan u prvom planu na levoj strani slike. Jabuka i novčić ukazuju na staru tradiciju davanja skrivene jabuke i kovanog novca prijateljima kao poklon.
Boje na slici su neutralne, nežne, i harmonične u svom ponavljanju. Opšti ton boje na slici, kao i kod svih radova Jana Stena, može se okarakterisati kao braon, sa zlatnom nijansom, ali neutralnom što odaje suptilnost i prefinjenost. Postoji bogata nota crvene boje na zadnjoj strani stolice, dok je draperija u pozadini u mekoj crvenkastoj nijansi, koja se ponavlja u tamnijim tonovima na rukavima devojčice. Zid i okviri prozora su u mekim braon nijansama, a odelo dečaka koji plače je u više tonova braon boje, dok je baka naslikana u tamnobraon tonu. Najintenzivnijim tonom braon boje naslikani su vekna hleba i kolači. Tragovi na mermernom podu su u zlatnim i braon tonovima. Rukavi žene koja pruža ruke prema devojčici su naslikani bogatom nijansom neutralne zelene boje koja se u delikatnom tonu ponavlja na odelu oca. Haljina žene je u nijansama sive boje, koje se ponavljaju na odelu nasmejanog dečaka iza nje. Haljina srećne devojčice je u mekoj nijansi oker boje koja varira u zlatnim i bisernim nijansama. Kofa je u neutralnoj olovnoj nijansi, a bele draperije su tople.
Revolucija u uljanim bojama u XV veku napravila je mogućim studiozno prikazivanje detalja na slikama. Holandski žanr slike, kao Praznik Svetog Nikole ilustruju ovu usmerenost na detalje, kojima se stvara izuzetno realna žanr scena. Na primer, hleb i korpa u prvom planu slike prikazuju detalje pletene korpe od pruća i odabrane krekere i orahe u korpi, kao i one prosute nemarno na podu. Takođe, u korpi sjajni spoljni sloj lepinje i svakog pojedinačnog semena predstavlja primer, ne samo za slikanje detalja, već i za fokusiranje Jana Stena na svetlost na različitim površinama slike.
