Salvador Dali - A onda ću ponoviti da bi bila dobra ideja obratiti malo pažnje na apstraktno slikarstvo
Kritika je uzvišena stvar. Dostojna je samo genija. Jedini čovek koji bi mogao da napiše pamflet o kritici sam ja, jer sam ja pronalazač paranoidno-kritičkog metoda. I napisao sam ga. Ali ni tamo, kao ni u ovom dnevniku, kao ni u Tajnom životu, nisam rekao baš sve, i pazio sam da sačuvam u rezervi određene eksplozivne trule narove, i kada bi me, na primer, pitali ko je najveći mediokritet koji je ikad postojao, rekao bih Kristijan Zervos.
Marko Aurelije - Ko ne zna šta je svet, ne zna gde živi
Posledica moralnog savršenstva jeste ako svaki dan tako proživiš bez uzbuđenja, klonulosti, licemerja, kao da ti je poslednji.
Promisli, kao što ne priliči čuditi se što smokva rađa smokve, isto tako ni što svemir rađa ono od čega je trudan. Ružno bi bilo kad bi lekar ili krmanoš preneraženo ustanovili da bolesnik ima temperaturu, ili da se podigao suprotni vetar.
Marko Aurelije - Život je borba i putovanje stranca; posmrtna slava je zaborav
Dužina ljudskog života samo je tačka u vremenu, njegovo postojanje je u neprestanom toku, čula su mutna, sklop čitavog tela podleže raspadanju i truleži, duša je čigra, sudbina je zagonetka, naš glas sumnjiv. Jednom rečju, sve što sačinjava telo, reka je, a što je u vezi sa dušom, san i dim. Život je borba i putovanje stranca; posmrtna slava je zaborav. Pa šta nas, onda, može da vodi?
Dnevnik Ane Frank
Dnevnik Ane Frank je potresno svedočanstvo o progonima Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Ana Frank kroz oči deteta slika užase rata i neposredno i iskreno piše o drami svakodnevnice i odrastanja u izolaciji, strahu i sakrivanju. Dnevnik je prvi put objavljen u Holandiji 1947. godine, pod naslovom Het Achterhuis. Holandski naslov ove knjige znači stražnja kuća, a odnosi se na deo kuće koji je služio kao skrovište dvema porodicama koje su se tu sakrivale od 1942. do 1944. godine.
Borislav Pekić - Dnevnik liči na kaleidoskop
Čovek koji čita svoj dnevnik liči na zanesenjaka što bi da opovrgne Heraklita i u istu vodu dva puta uđe, ali dok ga piše on je u vodi, ma kako brzo tekla, uvek istoj. Tek kad vreme prođe, te se čovek od starih tokova života odmakne, može ih videti kao reku što je samo po imenu jedna, a u svemu drugome, izgledu, širini, dubini, brzini, a naročito intenzitetu životu u njoj, uvek - neka druga voda.
