Bromeliji odgovara svetlo ili polusenovito mesto. Pošto joj prija indirektno svetlo može da se stavi na južnu stranu doma, gde temperatura ne sme biti niža od 18 stepeni. Zimi je treba staviti na najsvetlije mesto, a leti se može izneti napolje.
Bromelija treba redovno da se zaliva tako da grumen bude uvek vlažan, najbolje mekom vodom ili kišnicom. Većina vrsta ima prirodan rezervoar za vodu, takozvani levak na sredini lisne rozete kroz koji se zaliva. Levak, lisna rozeta mora redovno da se dopunjuje vodom, a ponekad se stavlja rastvor tečnih hranljivih sastojaka. Zemlja u kojoj bromelija raste se samo malo pošprica. Zalivanje kroz levak se prekida čim cvetna stabljika postane vidljiva.
Bromelije treba jednom dnevno orošavati iz finog raspršivača. Kada je toplije vreme ili je soba više zagrejana, potrebno je češće prskanje i zalivanje vode u levak, lisnu rozetu. Za vreme hladnih dana i u hladnijim prostorijama treba ih držati relativno suvima.
Ako se bromelije gaje kao epifite sa mahovinom oko korenja, mahovina se redovno prska mlakom vodom, a listovi povremeno vlaže finim orošavanjem.
Bromeliji odgovara grubo izmrvljena, lakše propusna tresetna zemlja.
Bromelija ne podnosi bakar, i zato treba izbegavati svaki dodir biljke s tim metalom. Na primer, ne treba koristiti bakarne sudove za zalivanje, i treba koristiti đubrivo s manjim procentom bakra.
Jednom u četiri ili pet nedelja, vodi za orošavanje treba dodati tekuće đubrivo za orhideje čija je koncentracija četiri puta blaža od propisane.
Bromelije se razmnožavaju izdancima i semenom, a neke tererističke vrste se razmnožavaju deljenjem. Razmnožavanje uspeva i odvajanjem mladih listova koji se na većini bromelija pojavljuju pre cvetanja.
Do pojave cveta bromelije potrebno je i nekoliko godina. Cvet je intenzivno obojen i često traje oko tri meseca. Nakon cvetanja većina bromelija propada, ostavljajući nekoliko mladica za sobom, koje se odvajaju kada porastu do trećine veličine matične biljke. Pri odvajanju treba paziti da se ne oštete koreni na novoj biljci koja se sadi u mešavinu treseta, peska i sitne kore drveta, tako da je središte lisne rozete iznad nivoa zemlje barem santimetar.
Bromelije mogu da se sade pojedinačno u saksije, a uglavnom se gaje u manjim, jer im koren služi u prvom redu za učvršćivanje. Vizuelni efekat stvara se izborom harmonične ili kontrastne pozadine, kao i biljaka koje se stavljaju do nje.
Bromelije mogu da se gaje na epifitskim deblima, komadu plute, grani drveta, bambusovoj trski ili kori drveta, tako što se mlade biljke omotaju mahovinom i privežu. Ako podloga nema prirodno udubljenje u njoj se izdubi šupljina u koju će se staviti bromelija. Korenje biljke se obavija vlažnim tresetom i mahovinom, i sve pričvrsti pomoću plastificirane žice, a zatim se prisloni na podlogu i priveže žicom. Ovako nameštene bromelije izgledaju zanimljivo u enterijeru doma.
