Kućna sreća je mala, zeljasta, višegodišnja biljka koja se veoma brzo razvija. Poraste do 40 santimetara. Njene končaste grančice su prepune sitnih listića okruglastog oblika, koji su sitniji od njenih bobičastih plodova.

U proleće ili rano leto kućna sreća cveta. Cvetovi su neugledni, veoma sitni, i beli, žuti ili žuto-zeleni. Plod je bobica koja traje oko 3 meseca. Najčešće je narandžaste boje, ali ima i belih, krem, žutih i crvenih.

Kućna sreća je pogodna za gajenje u zatvorenom prostoru, kao sobna biljka. Na otvorenom se najčešće gaji kao jednogodišnja biljka i uspešno napreduje do kasne jeseni. Njene isprepletene stabljike podsećaju na zeleni pokrivač i često se gaji umesto trave.

Pošto kućna sreća voli svetlo, odgovara joj svetlo mesto ili polusenka, ali ne treba da bude izložena direktnom suncu.

Idealna temperatura za kućnu sreću je od 22 do 24 stepeni. Zimi traži relativno hladnija mesta, prostoriju bez grejanja, u kojoj temperatura ne bi trebalo da bude ispod 8 do 10 stepeni. Ako se drži na temperaturi iznad 18 stepeni tokom zime, možda neće cvetati i dobijati plodove sledeće sezone. Tokom leta, može se držati na otvorenom, ali treba da bude zaštićena od direktne sunčeve svetlosti.

Tokom zime i jeseni, između zalivanja kućne sreće zemlja treba da se osuši. Zimi se zaliva jedanput u sedam dana, a višak vode prospe posle 20 do 30 minuta. U proleće kada počne da formira cvetove, zalivanje se povećava, tako da tokom proleća i leta zemlja uvek treba da bude vlažna, ali ne mokra. Treba da se zaliva dva do tri puta nedeljno ispod lišća da se ne bi oštetila i izbegava zadržavanje vode u podmetaču. Ako se preterano zaliva, naročito tvrdom ili hladnom vodom biljka počinje da truli.

Kućna sreća zahteva visoku vlažnost vazduha, i postoje mišljenja da se ne sme orošavati. Lišće i bobice se mogu povremeno vlažiti - orošavati, ali ne previše često. Najbolje je saksiju sa biljkom staviti na sloj vlažnih kamenčića.

Tokom proleća dok ne počne da cveta kućna sreća se prihranjuje đubrivima rastvorljivim u vodi razblaženim na polovinu preporučene doze. Dovoljno je đubriti je jednom mesečno.

Kućna sreća se presađuje u plitku saksiju u što rastresitiji substrat, dobro drenirano zemljište. Odgovara joj plića saksija, tako da grančice sa listićima lepo padaju prema dole.

Razmnožavanje deljenjem matične biljke najuspešnije je uraditi tokom avgusta. Njeni izdanci se dobro ukorenjuju, tako da se mogu posaditi u saksiju prečnika 8 santimetara, u humusnu zemlju pomešanu sa peskom.

Razmnožavanje kućne sreće semenom se vrši u februaru i martu na temperaturi između 16 do 18 stepeni. Seme se utisne u peskovito zemljište i ne treba da se prekriva zemljom. Da bi dobro klijalo treba ga prekriti najlonom i već za 4 do 7 dana nići će mlade biljčice.

Kada bobice kućne sreće počnu da se suše, treba ih pažljivo ukloniti i sačuvati dok se potpuno ne osuše da bi se iskoristilo seme iz njih.

Lep grmolik oblik kućne sreće može se dobiti orezivanjem vrhova stabljiki u rano proleće, a izboji se mogu koristiti kao reznice pomoću kojih će se razmnožiti biljka.

Uglavnom se kućna sreća ne preporučuje kao sobna biljka početnicima. Ko ima mogućnosti, dobro ih je tokom proleća, kada prođu mrazevi ukopati u kvalitetnu baštensku zemlju. Tu će se biljka razvijati i bujati sve do kraja avgusta, kada će biti puna divnih bobica. Tada je treba izvaditi iz vrta i prebaciti u zatvoren prostor, zbog povećane vlažnosti, jer su česte kiše.

Kućna sreća najviše napreduje u periodu od marta do avgusta, a period mirovanja je od septembra do februara.

Pod listiće kućne sreće se često zavlače puževi koji obožavaju njene sočne listove. Puževe je najbolje skidati i uništavati ručno. Na vršnim grančicama ponekad se pojavljuju lisne vaši. Tada treba proveriti da li se u blizini nalazi mravinjak i pomeriti biljku odatle, pa tek onda lečiti. Prirodni neprijatelj lisnih vaši su bubamare i osolike muve.

Bobice kućne sreće su otrovne, i treba ih držati van domašaja dece i kućnih ljubimaca.