Maksimalna visina koju može da dostigne brdska palma u domu je dva metra. Lišće je dugo od 30 do 60 santimetara i pokriva veći deo donjeg stabla. Listovi rastu sa obe strane cevastih stabljika i stvaraju zanimljive lepezaste oblike. Cveta rano i bujno obrazujući nežan žuto-narandžasti cvetni klas sa sitnim, mirisnim cvetovima koji podsećaju na mimozu.
Da bi biljka bila čvrsta i zdrava treba da se stavi na svetlo mesto, a najbolje da to bude indirektno, filtrirano svetlo. Podnosi hladovinu, ali najbolje uspeva na polusenovitom mestu, pored prozora sa zavesom, koji je okrenut prema severu ili istoku. Direktni sunčevi zraci izazvaće smeđe mrlje na lišću.
Optimalna sobna temperatura za brdsku palmu je od 18 do 24 stepeni. Tokom zime odgovara joj minimalna temperatura oko 13 do 16 stepeni, a leti je treba držati na prohladnom mestu.
Zemlju za brdsku palmu treba stalno održavati vlažnom. Zaliva se kada se zemlja na površini osuši mlakom vodom bez krečnjaka. Zimi se zaliva jedanput nedeljno, a leti obilnije, dva do tri puta nedeljno. Ne sme se zalivati odozgo ili potapanjem, jer će to prouzrokovati truljenje korena. Zaliva se, isključivo iz podmetača. Zimi u sobi sa centralnim grejanjem, i za vreme letnjih dana poželjno je orošavanje listova, jedanput dnevno prokuvanom i ohlađenom vodom.
Ako se brdska palma obilnije zaliva, lišće počinje da žuti, a koren da truli.
Brdska palma podnosi povremene periode suvog vazduha, ali više joj odgovara vlaga. U pretoplom i presuvom prostoru može je napasti i crveni pauk.
Od proleća do jeseni brdsku palmu treba prihranjivati osmokotnim đubrivom. Tokom leta, dok biljka aktivno raste, umereno se prihranjuje svake dve nedelje.
Brdska palma se razmnožava semenom, koje se poseje u proleće u klijališnu zemlju pri temperaturi od 25 stepeni. Seje se po tri semena zajedno, i pazi se da se pri presađivanju ne ošteti korenje.
Supstrat za brdsku palmu treba da bude ilovast uz dodatak humusa. Preporučuje se tresetni supstrat.
Mlade biljke presađuju se svake godine u proleće. Starije biljke treba presađivati svake druge-treće godine, pa i ređe u zemlju koja se sastoji od komposta, livadske zemlje, ilovače i peska.
Odumiranje vrhova listova brdske palme može da bude posledica neodgovarajuće reakcije zemljišta i viška vode. Zato je treba presaditi u supstrat sa boljom drenažom.
Saksija za brdsku palmu ne sme da bude prevelika, jer bolje uspeva u maloj saksiji. Ona treba da bude i što dublja, zato što ova palma ima dugačak koren.
Sobna palma upija formaldehid, bezbojan gas oštrog mirisa koji se nalazi u dezinfekcijskim sredstvima, a nadražuje sluznicu i izaziva glavobolje. Ona je i vrlo dobar ovlaživač vazduha.
