Vrste astilbi se razlikuju po visini i vremenu cvetanja. Porastu od 60 do 120 santimetara, i imaju uspravne, razgranate stabljike. Sjajni nazubljeni perasti listovi izbijaju iz mesnate stabljike. Zeleni ili bronzano-zeleni listovi su i veoma dekorativni.
Astilba cveta od juna do septembra. Cvetovi su sitni, podsećaju na metlice i mogu biti bele, ružičaste, crvene, ljubičaste, žuto-narandžaste boje. Kod nekih vrsta cvetovi prijatno mirišu.
Cvet astilbe može da se koristi i kao rezano cveće, ali nije dugotrajan. Ukoliko se koristi kao rezani cvet, cvetiće treba otkinuti kada su upola otvoreni. Ako se koristi cvet u suvom stanju onda bi trebalo da se otkine tek kada su cvetići otvoreni.
Posle cvetanja astilbe stabljike i precvetali cvetovi mogu da se orežu, mada to neće podstaći ponovno cvetanje. Stabljike i osušeni cvetovi se mogu ostaviti tokom zime do proleća u vrtu, jer su zanimljiv ukras. Ako se biljka ne ostavlja preko zime, u jesen može da se oreže do zemlje.
Iako uspeva i na zemljištu prosečnog kvaliteta, astilbi odgovara humusno i uvek malo vlažno zemljište obogaćeno organskim đubrivom. Tokom proleća i jeseni obavezno je prihranjivanje kompostnim đubrivom oko biljke, a leti će mu malč od komposta pomoći da zadrži vlagu u zemlji.
Astilbu treba redovno zalivati, a ako je na sunčanom mestu, zalivanje je obilnije. Ne odgovaraju joj jako sunce i suša, pa je za vreme letnjih vrućina treba obilno zalivati.
Astilba uspeva kako u delimičnoj senci, tako i u potpunoj hladovini. Ako ima uvek vlažnu zemlju uspeva i na nešto sunčanijem položaju.
Kada se posade u saksiji astilbe postaju lep ukras na senovititim terasama i balkonima.
Astilbe su idealne baštenske biljke za senovita mesta. Njihovi cvetovi nalik na perjanice osvetliće i oživeti najskrovitiji kutak vrta. Najlepše izgledaju u grupi, i to u lejama i na rubnim površinama u senovitim delovima vrta i ispod velikih krošnji drveća posađene ili uz vrtno jezerce. Ako je posađena ispod stabala treba paziti da joj se koren ne dodiruje sa korenom stabla. Najbolje se uklapaju u takozvane seoske vrtove.
Astilbe su interesantne u kombinaciji sa hostama i papratima kojima takođe odgovaraju tamnija i senovita mesta u vrtu.
Ako se tokom vrelih letnjih meseci lišće astilbe suši, može se orezati. Sa dolaskom hladnijih dana biljka će ponovo poterati ili ostati "uspavana" do proleća.
Da bi se izbegao previše gust rast astilbi, na tri do četiri godine bi trebalo da se razrede. Koreni (rizomi) se razdvajaju i ostavljaju se samo zdravi i novi rizomi.
Astilba se razmnožava semenom ili deljenjem korena u jesen ili rano proleće.
