Nerium oleander je zimzeleni žbun ili drvo visine od 2 do 3 metra, a u odgovarajućim klimatskim uslovima može da naraste i do 6 metara u visinu. Do danas je razvijeno više od 400 sorti oleandera koji se razlikuju po boji, obliku cveta i visini. Kod većine sorti cvetovi imaju blagi, opojni miris.
Cvetovi oleandera su usko levkasti pri dnu, a u gornjem delu imaju pet širokih latica. Odgajeni su brojni kultivari sa jednostrukim ili dvostrukim cvetovima bele, krem, žute, ružičaste, crvene, narandžaste, violet, crveno-ljubičaste boje.
Listovi oleandera su tamnozeleni, uski, sabljasti, dugi, kožasti naspramni, ili u krugu po tri, i rastu na dužoj grančici. Plodovi su izduženi, sastavljeni od dva duguljasta mehura, a semenke sitne sa čuperkom dugačkih dlačica.
Za razvoj oleandera je pogodna blaga klima, plodno vlažno, dobro drenirano zemljište i mesta koja su u potpunosti izložena suncu ili su u delimičnoj senci. U kontinentalnoj klimi uglavnom se gaji u velikim saksijama u kojima izgleda kao žbun ili malo drvo. Tokom leta voli otvoren prostor, jer u protivnom ne bi procvetao.
Kada je u pitanju vrsta supstrata oleander nije mnogo izbirljiv, ali je dodatak treseta koristan za brzo ukorenjivanje. Odgovara mu i kvalitetna zemlja, pomešana sa strugotinom i peskom.
Oleanderu odgovaraju mesta od punog sunca do polusenke zaštićena od kiše. Za rast i cvetanje treba mu mnogo sunca i vazduha.
Leti je oleanderu potrebno obilnije zalivanje. Zato saksija sa biljkom treba da stoji na podmetaču u koji treba češće ulivati vodu. Zalivanje bi bilo dobro obavljati odstajalom vodom, mada mu ne škodi ni voda iz vodovoda. Prilikom zalivanja treba smenjivati periode vlage i suše, jer u tim uslovima najbolje raste. Prihranjuje se nekim od vodorastvorljivih đubriva od aprila do avgusta svakih 14 dana.
U toku zime saksija sa oleanderom treba da se unese u svetlu prostoriju u kojoj nije pretoplo i gde temperature ne padaju ispod nula stepeni. Može da se stavi na stepenište, u hodnik, pa čak i u svetao podrum sa dovoljno svežeg vazduha pri temperaturi od 4 do 8 stepeni. U tom periodu se malo zaliva i ne prihranjuje se.
Oleander se razmnožava poludrvenastim reznicama u avgustu. Može da se razmnožava i u proleće pelcerom, koji se, kada se otkine od starog, stavi u staklenu posudu sa vodom i malo peska, i u njemu drži dok ne pusti žile. Kada pusti žile presađuje se u zemlju. Biljke koje se razmnožavaju semenom značajno gube dekorativne karakteristike i ne liče na roditeljsku biljku.
Oleander se ne sme često presađivati, najviše jedanput u 2 do 3 godine. Pri presađivanju žile se po potrebi mogu skratiti, a neki delovi potpuno odstraniti. Prilikom gajenja mogu se odstraniti svi izbojci iz zemlje, a ostaviti da rastu samo dva glavna stabla. Na taj način oleander postaje lepo drvo.
Oleander se orezuje po potrebi, a najčešće se odrežu samo ocvali vrhovi grana ili grane koje svojim rastom kvare izgled. Podnosi i jače orezivanje ako treba da se smanji visina ili da se podstakne na teranje novih izboja i podmlađivanje. Obilno može da se oreže posle cvetanja da bi zadržao žbunast oblik. Bočni izbojci se takođe režu, da bi više cvetao. Pošto se cvet razvija na prošlogodišnjim grančicama, te grančice treba ostaviti da bi biljka cvetala.
Oleander se sadi u velike saksije, a velike biljke u drvene bačve ili sanduke, jer ima veoma razgranat korenov sistem.
U dekorativnim posudama oleander je lep ukras pred kućom, na ulaznim stepenicama, na terasama i balkonima, gde ima dovoljno sunca.
Štitasta vaš često napada oleander. Dok je mali lako se od nje očisti i opere. Veliku biljku je najbolje u proleće orezati, očistiti specijalnim sredstvom za prskanje, ili, ako ga nema, rastvorom duvana.
Svi delovi biljke, ako se unesu u organizam, su veoma otrovni, zato ga nije preporučljivo saditi na mestima gde se igraju mala deca ili kućni ljubimci. Za orezivanje, sađenje ove biljke preporučuje se nošenje rukavica.
