Za gajenje povrća najbolje su terase i balkoni koji imaju najmanje osam sati sunca dnevno. Ako nemaju, željeni rezultat verovatno izostaje. Povrću treba da se obezbedi sunčano, zaštićeno mesto od vremenskih nepogoda.

Povrće se sadi ili seje u velike saksije, žardinjere ili sandučiće koji imaju otvor i podmetače za oticanje viška vode. Tako se sprečava stalna vlaga i biljke ne stoje u vodi. Neugledne i stare saksije mogu se prekriti ukrasnim keramičkim saksijama, a one mogu da budu istovremeno i podmetači. Ako je moguće, posude svakih nekoliko dana malo okrenite, da bi biljke dobile svetlost sa svih strana, i rasle ravnomerno.

Većina začinskih biljaka i lisnatog povrća uspešno raste u plitkim posudama. Za korenasto povrće su potrebne posude široke, od 15 do 30 cm, i duboke oko 20 cm. Da ne bi došlo do prevelike vlažnosti supstrata potrebna je i dobra drenaža u posudi. Nije poželjno da se koriste tamno obojene posude, jer previše upijaju toplotu, čime i oštećuju biljke.

Ne treba dopustiti da se zemlja osuši. Povrće u posudama treba da se zaliva redovno, a kada je vruće svakodnevno.

Povrću odgovara polupropusna mešavina zemlje i dobra drenaža. Veoma je važna i dobra kombinacija komposta koji će sprečiti vodu iz zemlje da brzo ispari. Sveži kompost se može koristiti za setvu ili sađenje. Kao supstrat za setvu preporučuje se sveži kompost na bazi ilovače.

Količina i učestalost prihranjivanja zavisi od vrste povrća, potrebi za pojedinim đubrivima, kvalitetu i količini supstrata. U toplijim mesecima poželjno je svake nedelje dodati malo organskog đubriva, a najbolje tekuće.

Ako je konstrukcija terase ili balkona dovoljno čvrsta, povrće se može gajiti i u visećim korpama. Za to su posebno prikladni grašak, krastavac.

Da bi se povrće sa vrežama, kao što su tikvice i krastavac, dobro razvilo treba da mu se obezbede merdevinice ili pritke.

U jednu veću posudu može da se posadi ili poseje nekoliko vrsta povrća. Međutim, ne treba da se prenatrpa, jer će biljke jedna drugu "ugušiti".

Na terasi ili balkonu mogu da se kombinuju biljke koje ne rastu u isto vreme, nemaju istu visinu i vreme dozrevanja plodova. Takođe, povrće može da se kombinuje sa začinskim biljkama ili cvećem. Tako se stvaraju zanimljive kolorističke, a često i mirisne kombinacije.

Prinosi povrća na terasi ili balkonu su uvek ograničeni. Da bi prinosi bili maksimalni, najbolji izbor su patuljaste vrste povrća. Na primer, umesto standardnih baštenskih vrsta paradajza, treba zasaditi sortu čeri paradajza, a umesto velikih paprika one manje vrste.