Srpski etnolog Veselin Čajkanović u svom delu Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama piše da je glog najmoćnije sredstvo protiv vampira, veštica i zlih demona u kom god se obliku javljali. On je sakupio i bajanja i vračanja u vezi sa glogom iz kojih se vidi da je glog smatran za senovito drvo.
Veruje se da glog deluje veoma snažno protiv zlih demona. Glogovim kocem se, prema verovanju, ubijaju vampiri i demoni bolesti, od njega se plaše i veštice, teraju zmije, a na njega se hvata i đavo. Zato se da bi se dete održalo ili da ga ne bi napao vampir crni glog često ušiva u amajlije u vidu krstića ili ljuspica, a urezuje na kolačiću zapis protiv besnila.
Od gloga se plaše i njime se teraju demoni bolesti. Postoji verovanje da čovek koji je bolestan odnese kolač od kukuruznog ili pšeničnog brašna do gloga i tamo ga okači uz reči: "U glog ulog, a u telo odlog!" Kada bi se pojavila epidemija, ukućani su davali svoje tkanice bajalici, i ona ih je jedne na druge nastavljala, zakačila za kućna vrata i rastegla i na mestu dokle dođu pobila u zemlju glogov kolac, pa se okrenula zapadu i kazala: "Do koca došla (bolest), a kolac ne prešla!"
Na Cveti se glogovim grančicama kite kuće i obori. Na Đurđevdan žene pre sunca stavljaju glog u omaju u kojoj će se kupati. Poznat je i običaj Roma iz Šumadije koji su se na Đurđevdan pričešćivali glogovim listom.