Artnit

Ponedeljak, 08 Mart 2021 11:45

Simbol lipe u slovenskoj kulturi Istaknut

Alfons Muha - Zakletva mladosti ispod slovenske lipe Alfons Muha - Zakletva mladosti ispod slovenske lipe

Simbol lipe ima duboke korene u slovenskoj kulturi i istoriji. Od davnina su joj Sloveni pripisivali magične moći i verovali da štiti od zlih sila i da grom nikada ne udara u njeno stablo, a pošto dostiže starost i do petsto godina da obezbeđuje i dugovečnost. Stablu i cvetovima lipe su pripisivane božanske moći. Često su nove lipe sađene da bi označile glavne istorijske prekretnice, kao na primer nakon pobeda nad Turcima, koji su često upadali u slovenske zemlje.

Vekovima je lipa imala dubok značaj za slovenski narod i nekada su se mogle naći u skoro svakom selu. Lokalni stanovnici bi se okupljali pod njenom senovitom krošnjom i raspravljali o dnevnim pitanjima, odvijali su se sudski procesi, obavljali se obredi venčanja, učilo se i zabavljalo. "Ispod lipe" je postalo uobičajeno ime za tradicionalne seoske gostionice.

U slovenskoj mitologiji lipa je viđena kao sveto drvo. U Poljskoj postoji mnogo gradova koji nose ime Svieta Lipka, što znači Sveta Lipa. Ona je nacionalni simbol Slovačke, Slovenije, Češke Republike. Tradicionalno slovensko ime za mesec jun u Hrvatskoj je lipanj, za jul u Poljskoj lipiec, a u Ukrajini lipen.

U slovenskom pravoslavnom svetu postoji tradicija da statue Device Marije i oltarski paravani moraju biti isklesani od drveta lipe koje se smatra svetim. Ovo drvo je preferirano za slikanje ikona na njemu, jer je mekano, lako se obrađuje i nije osušeno. Dela slavnog slikara Andreja Rubljova Sveta Trojica i Spasitelj koja su naslikana na drvetu lipe i danas se mogu videti u Državnoj Tretjakov galeriji u Moskvi.

Grane lipe su imale posebnu ulogu u slovenskoj tradiciji. U poslednjoj nedelji Uskršnjeg posta su se koristile za ukrašavanje ikona u crkvama i kućama. Ljudi još uvek upliću grane lipe u krovove kuća da bi se zaštitili od udara groma i požara, a sečenje lipovih stabala smatra se velikim grehom.

U narodu postoji pravilo da se čovek prvo pomoli pre nego što počne da bere cvetove pažljivo bez kidanja, oštećivanja ili rezanja grana drveta lipe jer u suprotnom neće moći da ih bere ili pije čaj od lipe sedam godina. Prilikom potkresivanja stabla lipe čuvaju se i najmanje grančice od kojih se prave zaštitne amajlije u obliku krstića. Tokom izrade se izgovara bajalica: "Od uroka iz celog svemira ću se sačuvati, jer ću krst od lipe uspešno napraviti."

Pročitano 241 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Flora doma Simbol lipe u slovenskoj kulturi