Petoprst dobro podnosi hladnoću, sušu i vlagu. Sadi se tokom hladnijih meseci, u proleće ili u jesen.
Iako petoprst može da se gaji na svakom zemljištu, najbolje uspeva na umereno plodnom zemljištu i tolerantan je na glinasta, alkalna, kamenita, suva ili slaba zemljišta dok je dobra drenaža. Odgovaraju mu sunčana i polusenovita mesta. Najbolje cveta na mestima na kojima dobija najmanje šest sati sunca.
Dok se ne prilagodi tlu, petoprst treba redovno zalivati prve dve godine nakon sađenja, a kasnije samo kada duže traje sušni period.
Preporučuje se prihranjivanje petoprsta jednom mesečno. Žuti listovi ili zastoj u rastu mogu biti simptomi nedostatka gvožđa. Zato zemlju treba dva do tri puta godišnje obogatiti gvožđem.
Da bi dugo i obilno cvetao i lepo izgledao, petoprst treba da se redovno orezuje krajem februara i u martu, a nakon cvetanja u oktobru mesecu. Jednom godišnje se uklanjaju stare i oštećene grane, a ostale skraćuju za trećinu.
Petoprst se razmnožava reznicama u kasno proleće ili leto.
Petoprst se sadi uz ivičnjake, za odvajanje površina ili kao okvir za vrtne leje. Koristi se i za formiranje živih ograda i pokrivanje zemljišta. Može da ukrašava i vrtni kamenjar, a manji varijeteti i žardinjeru ili veću saksiju. Kao ukrasni grm lepo izgleda u kombinaciji sa berberisom, četinarima kupaste forme i oko ukrasnog drveća koje nema veliku krošnju.
Zanimljiv je varijetet Potentilla fructicosa sa tamnoružičastim cvetovima koji pokrivaju biljku od vrha do dna.
