Fuksija vodi poreklo iz Južne i Srednje Amerike. Ovu egzotičnu biljku je otkrio krajem XVII veka francuski botaničar Charles Plumier. On je nazvao ovu vrstu po nemačkom botaničaru Leonhartu Fuchsu. Krajem XVIII veka preneta je iz Čilea najpre u Englesku, a zatim i u druge evropske zemlje.
Zvonasti cvetovi fuksije mogu da budu različitih boja - od crvene, ružičaste i bele, do tamnocrvene, plavo-ljubičaste i ljubičaste, ili u dve boje. Neke sorte fuksije imaju dvobojne cvetove koji su često protkani šarama bele, ljubičaste, ružičaste i crvene boje. Cvetovi mogu da budu pojedinačni ili dupli, ali i u obliku visećih grozdova.
Postoji oko dve hiljade različitih vrsta fuksije. Osnovna podela ove biljke je prema načinu rasta. Sorte koje rastu uspravno imaju izuzetno meke izdanke, koji se povijaju, pa su idealne za viseće korpe i saksije. Neke sorte mogu da se gaje kao grm, ili se orezivanjem može formirati krošnjica na vrhu stabla. Tako fuksija može da bude atraktivna stablašica ili krupna sobna biljka. Sitni primerci fuksije su idealni za balkonske žardinjere.
Zahvaljujući dugogodišnjem gajenju i ukrštanju postoji mnoštvo, skoro 10 000 sorti fuksija i svake godine se pojavljuju nove sorte. Među poznatijim sortama fuksije su viseća Dollar Princess sa krupnim, punim cvetom crveno-purpurne boje, i viseća Swingtime sa cvetom crveno-bele boje.
Sorta Paula Jane je posebno zanimljiva, jer menja boju cveta kako se rascvetava. Sorta Blue Eyes stvara upečatljive kolorističke efekte u prostoru sa svojim duplim cvetovima ljubičaste i ružičaste boje.
Sorta Cascade stvara vodopad cvetova koji se pojavljuje od sredine leta do početka zime, ali traži dosta vazdušne i zemljišne vlage. Black Prince sa pojedinačnim visećim cvetovima sa ljubičastim krunicama i crvenim laticama, koji cveta od početka do kraja leta, stvara osoben akcenat u eksterijeru.
