Stari Grci su aster smatrali za magični cvet i često je mogao da se vidi u vrtovima. Oni su ga spaljivali i ostavljali kako bi miris od njegovog spaljivanja oterao zmije i zle duhove. Takođe, su pravili mast od astera kako bi lečili efekte ugriza od besnog psa. Verovali su i da je aster sveta biljka i uplitali je u vence koje su postavljali na oltare.
U grčkoj mitologiji se kaže da je aster stvoren od suza grčke boginje nevinosti i čistote Astreje. Jednog dana ona je bila toliko uznemirena zato što je nekoliko zvezda bilo na tamnom nebu, da je počela da plače. Dok je plakala, njene suze su pale na zemlju i pretvorile se u cvet u obliku zvezde. Zbog toga je cvet nazvan po njoj, aster, što znači zvezda.
Jedna grčka legenda tvrdi da se atinski junak Tezej, sin Egeja kralja Atine dobrovoljno javio da ubije Minotaura, čudovište sa ljudskim telom i glavom bika. On je rekao svom ocu da će se vratiti u Atinu sa belim zastavama kako bi objavio svoju pobedu, ali zaboravio je da promeni zastave i uplovio je u luku sa crnim zastavama. Verujući da je njegovog sina ubio Minotaur, kralj Egej je odmah izvršio samoubistvo. Veruje se da su asteri nikli tamo gde je njegova krv obojila zemlju.
Postoji tumačenje da su asteri bili stvoreni kada je Devica rasula zvezdanu prašinu iznad Zemlje. Tamo gde je pala zvezdana prašina, cvetali su cvetovi astera. Aster je takođe amblem Venere, boginje ljubavi.
U Engleskoj i Nemačkoj se veruje da aster ima magične moći. U Francuskoj je poznata kao Hristovo oko i polagana na grobove poginulih vojnika simbolišući želju da se bitka drugačije odvijala.
Poruka cveća aster zavisi od okolnosti. Ona simboliše lepo sećanje ili želju da stvari budu drugačije, ali simboliše i eleganciju u dekoru. Ponuditi saksiju biljke astera je odličan način da se dočeka novi prijatelj u susedstvu.
