Postoje dve vrste gomoljastih begonija, jedna ima veliko lišće i cvetove, a druga sitnije, ali obilnije.

Begonije se sade u proleće, u humusnu zemlju pomešanu sa krupnim peskom i drvenim ugljem. Sade se plitko, tek toliko da se gomolj pokrije, ali se ne zaliva. Kada počnu da se pojavljuju okca i listići pažljivo se zaliva odozdo, iz podmetača, a, kako raste, sve više.

Begonija se može i sejati, ali se uvek ne dobija željeni rezultat, jer je semenu potrebna posebna nega, zemlja, vazduh, vlaga i ostali uslovi.

U jesen, kada begonija precveta i lišće počne da joj opada, treba je sve manje zalivati. Kada zahladi gomolji se vade iz zemlje, a drška seče do na 10 santimetara. Biljka se drži preko zime na umereno toplom mestu.

Zemljište za begoniju treba da bude uvek vlažno, ali ne previše. Zato je treba zalivati tek kada se prosuši površinski sloj zemlje.

Begonija ne uspeva na jakom suncu. Odgovara joj polusenka, odnosno severozapadna ili severoistočna strana i mesto gde nema jakih udara vetra i kiše.

Begonija ne voli promaju i temperaturne promene.

Ukoliko se pažljivo neguje, begonija neprekidno cveta oko sedam nedelja.

Najpoznatija vrsta koja ima gomolj je Begonia tuberhybrida. Njeno nadzemno stablo je zeljasto, lako lomljivo i pokriveno dlačicama. Cveta od juna do jeseni, a cvetovi su raznobojni u nijansama bele, žute, roze ili crvene boje, prosti ili dupli, uspravni ili viseći. Ova vrsta begonije razmnožava se semenom, gomoljima i reznicama.

Viseća begonija, Begonia pendula je gomoljasta begonija poleglih stabljika i asimetričnih listova. Njeni cvetovi mogu da budu svih duginih boja, osim plave. Posebno je dobar izbor za viseće saksije ili korpe.