Komorač (Foeniculum vulgare) pripada rodu Foeniculum, porodici štitarki (Apiaceae). Naziv roda Foeniculum potiče od latinske reči foenum što znači seno, zbog uskog lisnog vrha koji kada se osuši podseća na seno. Ime vrste potiče od latinske reči vulgaris, što znači uobičajen.
Komorač je dvogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka. Koren je mesnat. Stabljika je valjkasta, razgranata i može da poraste u visinu jedan do dva metra. Listovi su zeleni, igličasto-končasto deljeni. Cveta u julu i avgustu. Mali žuti cvetovi su sakupljeni u cvasti koje su spojene u guste, velike štitove na vrhu stabljike i na njenim ograncima. Plod dozreva krajem leta. Semenke su male, aromatične, pljosnate i ovalne.
Prvi put se komorač pominje u grčkoj mitologiji, gde je Prometeju koristio da ukrade vatru od polubogova. To je bila i trava koja je pokrivala bojno polje Maratona.
Gajenje komorača je počelo u staroj Grčkoj, kada se koristio kao dodatak jelima i zamena za anis. Kroz istoriju se koristio kao zeleno povrće, a danas se uglavnom koristi u salatama, supama i umacima. Njegove semenke se koriste kao dodatak mnogim jelima, napicima i likerima. U industriji konditorskih proizvoda se koristi u mnogim filovima u kombinaciji sa medom.
Kao lekovita biljka komorač se koristi za ublažavanje digestivnih poremećaja, naročito nadimanja. Takođe može stimulisati apetit, a ističu se diuretičke i antiinflamatorne osobine. U narodnoj medicini se koristi i kod očnih upala.
