Maslina se sadi u plitku termoplastičnu saksiju sa otvorima na dnu i podmetačem, koja je tri puta veća od korena. Što je veća posuda to će i ona biti veća i snažnija. Odgovara joj dobro propusna zemlja, kompost kojem se doda malo gline, a na dno se stavlja drenažni sloj.
Maslini odgovara svetlo mesto. Ako su vremenski uslovi povoljni, potrebno je da bude što duže na otvorenom. Kada se unosi u zatvorenu prostoriju, treba paziti na razlike u temperaturi. U toku zime stavlja se u prohladnu i veoma svetlu prostoriju, verandu ili zastakljenu baštu, gde temperatura ne sme da bude viša od 10 stepeni, ali ni niža od -6, odnosno -10 stepeni ako je biljka starija.
Pošto ne podnosi višak vlage oko korena koji može da izazove njegovo truljenje, maslina se zaliva umereno, a višak vode iz podmetača prosipa. Od marta do maja zaliva se jednom u 10 dana, od juna do septembra jednom u 7 dana, a po potrebi češće, a od oktobra do marta jednom u 15 dana.
Prvih pet godina maslinu ne treba đubriti. Kasnije se prihranjuje dva puta godišnje, u martu i septembru spororazlažućim granularnim đubrivom.
Forme masline mogu da budu u obliku niskog žbuna, drveta ili nalik na bonsai. Da bi stablo imalo lepu formu i smanjila se opasnost pojave gljivičnih oboljenja orezuje se u februaru ili u martu. Tada se uklanja deo glavne grane koja nadvisuje ostale, kao i bočne i donje polegle grane, a na kraju svake godine treba da se potkrešu krajevi grana.
