Hrizantema se pominje prvi put u egipatskim spisima koji datiraju iz XV veka pre nove ere. Na osnovu crteža na grnčariji, koja je pronađena u arheološkim nalazištima u istočnoj Kini, naučnici veruju da je hrizantema gajena kao ukrasna biljka u vrtovima mnogo ranije. Kinezi su ču, kako hrizantemu nazivaju gajili i zbog lekovitih svojstava. Oni su lečili glavobolju kuvanim korenom hrizanteme, od mladih izdanaka i peteljki pravili salatu, a od listova pripremali napitak koji se služio na proslavama.

Na Istoku je hrizantema simbol jeseni, jednostavnosti i lakoće života, a istovremeno je nosilac Jang energije, i dovodi se u direktnu vezu sa Suncem. Veruje se da jedna latica ovog cveta postavljena na dnu vinske čaše podstiče dug i zdrav život. Stara je kineska izreka: “Ako želite da budete srećni celog života, gajite hrizantemu.“ Po feng šuiju hrizantema je simbol bezbrižnog života i unosi radost i veselje u dom. Konfučije je predložio da se koristi kao predmet meditacije. U čast ovog cveta jedan grad u Kini zove se Ču-Hsien, što znači Hrizantemin grad.

Hrizantemu su u Japan doneli budistički monasi u IV veku, i vrlo brzo je proglašena za blagoslovenu biljku i postala voljena i poštovana. Japanski carevi su bili toliko impresionirani cvetom i često su ukrašavali presto hrizantemama. Ona je postala simbol sunca, dugog života, obilja i sreće, ali i carski simbol i jedan od glavnih cvetova Japana. Japanci smatraju da način na koji ovaj cvet ili kiku, kako ga oni zovu otvara latice označava savršenstvo. Zato je i zlatni cvet sa šesnaest duplih latica na grbu japanske carske porodice, a ponekad zamenjuje i zvanični državni grb na kovanicama, pečatima i nekim dokumentima. Orden Hrizanteme je najveća državna nagrada Japana od 1888, a od 1831. godine svake jeseni se slavi Festival Hrizantema, poznat kao Praznik Sreće.

U Evropu je hrizantema doneta u XVII veku. Ona simboliše ljubav i istinu, a povezuje se sa smrću u većini evropskih zemalja i nosi na groblja.

U Australiji se hrizantema poklanja ženama za Dan majki, a muškarci je nose na reveru u čast ovog praznika. U SAD-u, gde se gaji od kolonijalnog doba smatra se cvetom radosti i zvanični je cvet grada Čikaga.