Rod Eryngium koji ima oko 250 vrsta, jednogodišnjih i višegodišnjih biljaka spada u porodicu krstašica (Umbelliferae). Neki smatraju da latinski naziv roda potiče od grčke reči eruma, što znači zaštita, odbrana i ukazuje na bodljikavost listova. Ima i mišljenja da potiče od grčke reči eryggano, što znači podrigivati, jer se biljka koristila protiv nadimanja.
Vrste iz roda Eryngium su raširene u srednjoj i južnoj Evropi, a najviše ih ima u Južnoj Americi. Često rastu na kamenitim i priobalnim područjima, suvim i peščanim staništima, suvim travnjacima, uz puteve, na ledinama.
Eryngium je zeljasta biljka sa uspravnom, debelom, grmoliko razgranatom stabljikom. Može da poraste u visinu do 50 cm.
Listovi Eryngiuma su nalik na listove čička, bodljikavi, žilavi, tvrdi, nazubljenih ivica. Mogu da budu zelene do sivo-zelene boje, a kod nekih vrsta su prošarani belim žilama.
Eryngium cveta od od juna do oktobra. Cvetovi, koji podsećaju na čičak su metalno-plave ili srebrne boje, okruženi širokim pricvetnim listovima, bele, zelene, plave ili ljubičaste boje.
Mnoge vrste Eryngiuma se koriste kao lekovita biljka u narodnoj medicini od davnina. Legenda kaže da ga je pesnikinja Sapfo koristila kao afrodizijak.
Koren Eryngiuma je jestiv i koristi se kao povrće ili slatkiš. Mladi izdanci i lišće se ponekad koriste kao povrće poput špargle.