Lukovice iksije su obično okruglaste, u prečniku oko 3 cm. One se uglavnom sade u jesen, pa onda cvetaju u kasno proleće. Kada se sade u proleće cvetaju u julu.
Da lukovice iksije ne bi krenule sa vegetacijom do proleća u uslovima umerene klime, često se sade u vrtu u novembru, na rastojanju od 5 cm i dubinu od 8 do 12 cm. Za vreme zime mesto gde su posađene lukovice treba da se malčira, a u rano proleće skloni malč. U krajevima, gde su jaki mrazevi preporučuje se sađenje u proleće na dubinu od 5 cm. Nakon cvetanja lukovice ostaju u zemlji do početka avgusta, a potom se vade i stavljaju na suvo i prohladno mesto do novog sađenja.
Od starijih i većih gomolja iksije odvajaju se manji gomolji koji se sade posebno u bogatu, laku, dobro dreniranu zemlju, na svetlo i sunčano mesto. Veliki gomolji se sade, po 5 komada. Pošto gomolji ne smeju da se osuše, zemlja treba da bude stalno vlažna, ali je ne treba previše zalivati da ne bi istruleli. Za oko 2 godine ovi gomolji se razvijaju, a zatim i cvetaju.
Lukovice iksije mogu da se sade u saksije, veličine najmanje 30 cm. Odgovara im mešavina baštenske i kupovne zemlje u koju se zbog poboljšanja drenaže dodaje krupniji pesak, a preporučuje se i dodavanje koštanog brašna, 2 kg na 1 m3 zemljišnog supstrata. Posle sađenja saksije treba da stoje oko 2 do 3 nedelje na prohladnom i tamnom mestu, na temperaturi od 7 do 8 °C. Nakon nicanja odgovaraju im temperature od 5 do 8 °C, a kada se pojave pupoljci od 13 do 15 °C.
Iksija može da se razmnožava deljenjem gnezda lukovica i semenom. Seme se sadi u aprilu ili maju plitko, na sunčanom mestu u maju ili aprilu. Biljke dobijene iz semena cvetaju u drugoj ili trećoj godini.
Do pojave pupoljaka iksija se umereno zaliva, a u vreme cvetanja potrebno joj je dosta vode. Zalivanje se smanjuje kada precveta.
Iksija se prihranjuje svake 2 nedelje. Treba izbegavati veštačka, a posebno azotna đubriva, a prija joj svako organsko đubrivo.
