Planinska biljka zapadne Evrope i središnjih Alpa, Digitalis purpurea je vrsta iz roda Digitalis i porodice Plantaginaceae ili zevalica.
Digitalis purpurea je zeljasta biljka sa dlakavom uspravnom, nerazgranjenom stabljikom. U prvoj godini se nad zemljom razvija kratka stabljika sa rozetom prizemnih listova, a druge godine može da poraste u visinu i do dva metra.
Digitalis purpurea ima kopljaste listove koji su naizmenično raspoređeni.
Od juna do avgusta Digitalis purpurea cveta. Cvetna drška je visoka sa cevastim cvetovima, koji su okrenuti na jednu stranu i na unutrašnjoj donjoj strani često ispunjeni tačkama ili mrljama. Mogu da budu beli, žuti, ružičasti, ljubičasti, tamnocrveni, ali i ružičasto-ljubičasti, crveno-ružičasti, žuto-beli. Plod je tobolac pun sitnih žutih semenki.
Vekovima se Digitalis purpurea koristi kao lekovita biljka. Prvi zapisi o njenoj lekovitosti potiču iz XVI veka. Kao diuretikom su se 1785. godine njome prvo lečile vodene bolesti. Kasnije je otkriveno da se njome može lečiti i insuficijencija srca. U savremenoj medicini je sastavni deo mnogih lekova za srce i bolesti povezanih sa srcem.
I danas se u narodnoj medicini Digitalis purpurea koristi protiv čitavog niza bolesti, kao što su na primer abdomninalne ciste, angina pektoris, apscesi, groznica, rane, vodene bolesti. Ali, pošto je cela biljka veoma otrovna ne sme se upotrebljavati bez stručne osobe i tačnog doziranja, jer su terapijske doze često blizu smrtonosnoj dozi.