Indijska smokva potiče iz Srednje Amerike. U svom prirodnom staništu može da poraste u visinu do 6 m, a u širinu do 1,5 m. U Evropu su je preneli pomorci.
Habitus indijske smokve je grmolik i kada se gaji u vrtu obično poraste u visinu do 3 m.
Indijska smokva cveta u maju i junu. Cvetovi mogu da budu crvene, narandžaste ili žute boje. Plod je prekriven sitnim iglicama, najčešće u čupercima.
U mnogim zemljama Srednje i Južne Amerike i severne Afrike plodovi indijske smokve se jedu sirovi kao voće. Listovi se jedu posle odstranjivanja bodlji živi ili dinstani kao povrće. Koristi se i kao lekovita biljka.
Plodovi indijske smokve sadrže veoma mnogo fosfora, kalcijuma, kalijuma, vitamina C i B i više različitih kiselina, koje im daju kiselkast ukus. Koriste se za proizvodnju marmelade, džemova i osvežavajućih pića.
Danas se iz sićušnih semenki sadržanih u plodovima indijske smokve izdvaja ulje poznato kao bodljikava kruška, koje je priznato zbog svojih anti-aging svojstava. Plodovi sadrže i brojne efikasne hemijske sastojke koje koriste farmaceutske laboratorije u medicinske svrhe.
