Rod Fortunella pripada porodici Rutaceae. Latinski naziv za rod dat je u čast engleskog botaničara Roberta Fortunea koji ju je doneo u Evropu kao "malu pomorandžu" 1846. godine. Često ime za ovaj rod, kumkvat potiče od kineskih reči kam i kvat, što znači zlatna pomorandža. U kineskom jeziku kumkvat se naziva džin-džu, što znači daj prijatelju poklon, zbog neobičnog običaja da se poklanja zasađen u saksiji.

U okviru roda Fortunella se razlikuju dve podvrste i nekoliko vrsta. Najpoznatije su tri vrste ovalni ili nagami kumkvat (Fortunella margarita), okrugli ili marumi kumkvat (Fortunella japonica) i jajasti ili meiwa kumkvat (Fortunella crassifolia).

Veruje se da kumkvat potiče iz Kine, gde se prvi put pominje 1178. godine, a jedna vrsta se može naći i južnije, u Maleziji. Vekovima se gaji u Indiji, Japanu, Tajvanu, Filipinima i jugoistočnoj Aziji.

Stablo kumkvata ima kompaktan rast, razvija grm i gustu krunu sa kožastim sjajnozelenim listovima. U saksiji može da poraste u visinu 2,5 do 3 m. Cveta u leto. Cvetovi su mirisni, bele boje.

Plodovi kumkvata sazrevaju krajem novembra i u decembru. Oni su nalik na pomorandže, okrugli ili izduženi-ovalni veličine oraha ili šljive, narandžasto-crvene boje. Jedu se zajedno sa korom i semenkama. Kora je slatkastog ukusa i veoma prijatnog mirisa, a pulpa kiselkasto-gorkog.

Kumkvat se za jelo koristi sirov ili se od njega pripremaju, slatko, kompot, džem, sladoled, sokovi. Savršen je dodatak pitama, kolačima i voćnim salatama. U Kini se čuva u medu ili se od njega pravi slatko. Na grčkom ostrvu Krf se proizvodi liker koji je postao zaštitni znak ostrva.

Kumkvat se gaji kao sobna biljka, ali i kao bonsai drveće.