Bellis je rod iz porodice glavičoka (Asteraceae), kome pripada 15 vrsta uglavnom višegodišnjih biljaka. Ime roda Bellis potiče od latinske reči bellus što znači lep.

Prirodno stanište bele rade je Evropa i Mala Azija, a preneta je u skoro sve krajeve sveta. Veoma je rasprostranjena biljka na pašnjacima, livadama i tratinama.

Bela rada je višegodišnja, zeljasta, ukrasna i lekovita biljka visine 2 do 10 cm, koja neposredno iznad zemlje razvija lisnu rozetu sa obrnuto duguljastim, ovalnim i nazubljenim listovima. Listovi mogu da budu sa dlačicama.

Bela rada cveta od ranog proleća do prvih jesenjih mrazeva. Cvetna peteljka je duga 3 do 15 cm, sa glavičastim cvastima prečnika 2 do 3 cm. Cvasti se sastoje od jezičastih cvetova koji su najčešće bele boje, a mogu da budu crvene i ružičaste. U sumrak se cvetovi zatvaraju.

Cvetovi i listovi bele rade se najčešće beru u proleće, a ponekad mogu da se beru i u avgustu. Koriste se za jelo sveži, kao dodatak salatama i sendvičima ili kuvani u supama i čorbama. Kao sprej za uništavanje insekata se koristi nfuzum napravljen od listova. Pošto sadrži gorke supstance, eterična ulja, saponine i tanine, koristi se u čajnim mešavinama za širok spektar bolesti.

Danas postoje kultivari bele rade koji se razlikuju od livadske biljke po cvetovima. Oni imaju pune, kuglaste oblike, i mogu da budu crveni, ružičasti, ljubičasti, beli i u raznovrsnom stepenu obojenosti, celih latica ili samo njihovih vrhova.

Često se gaji vrsta Bellis perennis, poznata pod imenom novčić ili krajcarica. Ova dvogodišnja biljka cveta od marta do maja. Zanimljivo izgleda kada se kombinuje sa spomenkom u vrtu ili žardinjeri na dobro osvetljenom mestu, a često ukrašava terase i balkone.