Eonijumu odgovara sunčano mesto, sa nižom vlagom vazduha. Ali, ne bi trebalo da budu blizu pregrejanih staklenih površina, okrenutih na jug.
U toku leta eonijum može da se drži na otvorenom, sunčanom mestu, zaštićenom od kiše, a početkom jeseni se unosi u dom. U toku zime je posebno bitno da mu se obezbedi dovoljno svetlosti, jer manjak svetlosti može da izazove promene boje listova i njihovo izduživanje.
Pošto se u svom prirodnom staništu prilagodio sušnim razdobljima, eonijum ima male zahteve u pogledu zalivanja. U proleće i leto se zaliva kada je supstrat suv i nema vlage. Zimi ga treba zalivati samo kada se na njegovim listovima pokažu znaci, kao što je na primer gubljenje sjaja ili smežuranost. Zaliva se odstajalom vodom, i uvek u saksiju.
Eonijum se može prihranjivati đubrivom bogatim kiseonikom, dva do tri puta u proleće i leto. Zimi mu nije potrebno prihranjivanje.
Sa eonijuma treba uklanjati redovno uvele listove. Ako ogoli njegov gornji deo, odsecite ga i stavite u vlažan supstrat, mešavinu treseta i peska, da bi nikla mlada biljka.
Da stari eonijum ne bi uvenuo isecite neke listove i zasadite ih ponovo.
Kada je potrebno stariji eonijumi se presađuju u supstrat za sukulente i kaktuse ili u mešavinu zemlje, ilovače i peska. Mogu da se presađuju svakih nekoliko godina u istu ili veću saksiju.
Eonijum se razmnožava u proleće. Mladi izdanak ili reznica se stavljaju u vlažan supstrat za kaktuse ili zemlju pomešanu sa peskom. Dok ne puste koren odgovaraće im topao prostor i redovno orošavanje, a kada se dobro ukorene sade se u veću saksiju.
