Cyperus je veliki rod biljaka. Ime roda je grčkog porekla: kypeiros.
Ciperus potiče sa Madagaskara i u svojoj postojbini raste u močvarnim predelima. Rasprostranjen je u svim krajevima sveta gde je tropska i suptropska klima.
Poznato je oko 600 vrsta kiperusa, jednogodišnjih i višegodišnjih, uglavnom vodenih biljaka. Kod nas se može naći samo sedam vrsta koje nalikuju travama.
Za sobne uslove ili akvarijume, bazene i tropski vrt pogodna vrsta je Cyperus alternifolius. U akvarijumima se često gaji Cyperus helferi. Poznata je i šarenolisna vrsta Variegatus, koja se može pretvoriti u zelenu.
Vrsta Cyperus esculentus, poznata po imenu eskalenus u Evropi se gaji od XVI veka na mnogim mestima, pa i na plantažama. Njene vlati su šire i rastu iz jestivog rizoma prečnika 2 cm, bogatog uljem i šećerom. Dragocene rizome ima i slična vrsta Cyperus rotundus, poznata kao indijski rotundus, čiji su mirisni sastojci osnova za pravljenje parfema i mirisnih štapića. Cyperus papyrus je poznat još u starom veku za proizvodnju papirusa.
Ciperus raste žbunasto. Vrste dosta variraju u veličini, sa malim vrstama koje porastu samo 5 cm, dok druge mogu da porastu u visinu do 5 m. Po obliku sve vrste su veoma slične. Pri vrhu tvrdih stabljika sakupljeni su uzani, linearno-kopljasti, po dužini zaoštreni listovi nalik žicama na kišobranu. Kod stare biljke na vrhu te ćube stvori se krug od sitnih cvetića zelenkaste boje. Seme je malo, zelenkasto nalik na orah.
