Klasičan izbor za potkresane žive ograde su zimzelene biljke, jer imaju postojanu boju i teksturu u toku cele godine. Ove ograde deluju masivno i ukoliko im se ostavi dominantan prostor mogu da budu veoma teške u toku zime. Listopadne žive ograde se smatraju pogodnijim, jer propuštaju više svetla.
Tisa (Taxus baccata) i šimšir (vrste roda Buxus) se tradicionalno koriste za žive ograde sa pravilnim linijama.
Tisa podseća na gust grm koji može da bude raznovrsnih oblika. Idealna je za žive ograde kao samostalna biljka, ali i u grupi sa nižim zimzelenim rastinjem, niskim cvetajućim žbunjem, ružama, ili višegodišnjim biljkama. Otporna je, podnosi i osvetljene i zasenčene prostore, a odgovaraju joj svi tipovi zemljišta, osim kiselog.
Šimšir je idealan za niže ograde jer raste sporije. Podnosi jako orezivanje, što omogućava stvaranje raznovrsnih formi. Veoma je otporan i dobro podnosi niske temperature, letnju žegu, dim, prašinu i gasove, sunčane položaje, kao i duboku senku.
Kalina (vrste roda Ligustrum) brzorastući delimično zimzeleni grm sa malim belim cvetovima se često koristi za žive ograde, jer vrlo brzo raste i stvara guste ograde. Uspeva na raznim zemljištima, i na raznim mestima, pa i senovitim.
Ne moraju sve žive ograde da budu uredno podšišane, a one koje cvetaju i imaju plodove mogu da budu veoma zanimljive.
Vatreni trn (Pyracantha coccinea), listopadni izrazito bodljikavi grm je zanimljiv zbog dekorativnih plodova u žutoj, narandžastoj ili crvenoj boji. Često se koristi kao oblikovana, zimzelena živa ograda jer dobro podnosi rez. Odgovara mu sunčani položaj, a podnosi i blagu senku, letnje sušno razdoblje i niske zimske temperature.
Žutika crvenolisna (Berberis thunberghii) je listopadni bodljikavi grm, veoma dekorativnih crvenih listova, žutih cvetova i crvenih plodova, čiji listovi u jesen prelaze u naranžasto-crvenu boju. Ova zanimljiva biljka za žive ograde otporna je na dim, prašinu i otrovne gasove. Ne zahteva posebnu negu. Uspeva i na siromašnim i teškim zemljištima i dobro podnosi i senku i sunčane položaje, kao i sušu.
Japanska dunja (Chaenomeles japonica) je listopadni žbun koji tokom marta i aprila krase dupli cvetovi boje korala, koji se pojavljuju pre listova, a u jesen mirisni plodovi žuto-crvene boje, blago nakiselog i oporog ukusa, koji nisu jestivi. Odgovara joj svetlo mesto, plodno i dobro propusno zemljište. Otporna je na niske temperature, sušu, dim, prašinu i otrovne gasove.
