Vaza za cveće treba da bude odgovarajuće veličine - širine i visine, da bi cveće u njoj bilo komotno smešteno i dobijalo dovoljno vode, vazduha i svetlosti. Male vaze ne mogu držati dovoljno vode za puno cvetova. Treba izbegavati i metalne vaze, jer mogu dovesti do bržeg propadanja cveća.

Priprema cveća i vaze je veoma važna za trajanje sveže cvetne dekoracije. Vaza treba da bude čista, pre sipanja vode. Najbolje je da se dezinfikuje sredstvom koje će odstraniti mikroorganizme.

Cveće će duže ostati sveže, ako se pre stavljanja u vazu svaki struk do same cvetne krunice potopi u dublji sud sa vodom oko pola sata, kao što to rade cvećari.

U vazu treba sipati vodu sa česme jakim mlazom da bi bilo što više mehurića, i napuniti je do trećine, a zatim sačekati da voda dobije sobnu temperaturu. U vodu može da se stavi malo soli, jer sprečava razvijanje bakterija zbog kojih dolazi do bržeg truljenja stabljika.

Količina vode u vazi zavisi od vrste cveća. Ruže, karanfili i hrizanteme vole puno vode. Za lale i gerbere je dovoljno napuniti trećinu vaze - potreban nivo vode visine dva do tri prsta.

Pre stavljanja cveća u vazu treba skratiti ukoso stabljiku oštrim nožem ili makazama za 3 do 5 cm. Poželjno je da se reže pod vodom, u nekoj posudi ili pod mlazom iz česme. Podrezane stabljike se odmah stavljaju u vodu da bi se sprečilo dalje sušenje cveta. Karanfilima i ružama treba svakog dana podsecati stabljiku ukoso. Cveće sa šupljom stabljikom, kao amarilis treba podsecati svakog drugog dana, a i stabljike hrizantema treba često podsecati da bi ostale duže sveže.

Neophodno je da se ukloni lišće koje bi po stavljanju cveća u vazu bilo pod vodom. Treba odstraniti i uvele cvetove i delove cveća koji su podložni truljenju, jer izazivaju brže propadanje preostalog cveća.

Neke vrste cveća ne podnose mešanje sa drugim vrstama u istoj vazi, kao što su na primer, karanfil, narcis, ljubičica, šeboj.

Voda u vazi treba uvek da bude čista i sveža. Menja se često, leti svakodnevno, a ponekad i više puta na dan. Kod promene vode vaza se čisti temeljno, a drške cveća kratko puste pod mlaz vode da se isperu. Gerberima se voda menja svaki dan jer stabljika ispušta sluz. Lalama treba samo dolivati vodu, a karanfilima menjati vodu svaki dan.

Da bi se smanjila transpiracija i prekomerni gubitak vode cveće se povremeno poprska ručnim prskalicama.

Čest problem kod cveća sa drvenastom stabljikom, kao što su na primer ruže je stvaranje tzv. vazdušnog čepa unutar stabljike koji sprećava snabdevanje cveta vodom. Uvenulom cveću treba odseći krajeve stabljike za 5 do 6 cm ukoso pod vodom i zamočiti ga potpuno, zajedno sa cvetovima, na primer u kadu sa vodom. Potopljeno cveće može da stoji oko jedan sat ili sve dok se ne napije vode i oporavi.

Cveće u vazi ne treba da bude na direktnom suncu, u blizini izvora toplote, na promaji. Ne odgovara mu ni prostorija u kojoj su veće promene temperature. Većini cvetnih vrsta potrebna je niža temperatura.

Vazu sa cvećem ne treba stavljati u blizinu voća ili povrća, jer ono izlučuje etilen. Cveće u vazi onda kraće traje, brže se suši.

U vodu u vazi treba povremeno staviti izmrvljeni aspirin da bi se sprečilo stvaranje bakterija koje izazivaju truljenje stabljike. Da cveće duže ostane sveže može se dodati i mešavina kašike jabukovog sirćeta i kašike šećera, ili samo kocka šećera, komadić drvenog uglja, kašika-dve srebrne vode, bakarni novčić kao fungicid, ili neko posebno sredstvo. Količina ovih materija koje se dodaju u vodu treba uvek da bude prilagođena veličini vaze i količini cveća.