Džordž Orvel - Glad, patnja i razočaranje, govorio je, nepromenljivi su zakoni života
Farma je sada bila naprednija i bolje organizovana; čak je i proširena s dva polja kupljena od gospodina Pilkingtona. Vetrenjača je bila uspešno završena; životinje su kupile vršilicu i kosilicu i izgradile razne nove pomoćne zgrade. Vajmper je kupio lake jednoprežne dvokolice. Na kraju, dovršena vetrenjača nije bila upotrebljena za proizvodnju električne energije, već su je koristili za mlevenje žita, što je donosilo lep novčani dobitak.
Erih Marija Remark - Nikad se ne može raskinuti zveketav lanac vremena
Stvarnost budi želje, ali nikad ne može da ih zadovolji. Ljubav počinje u čoveku, ali se nikad ne svršava u njemu. Čak i kad je sve tu: i čovek i ljubav i sreća i život, još uvek je sve to, po nekom strašnom udesu, suviše malo, i što veće izgleda, sve manje biva.
Meša Selimović - Zaboravio sam sebe bivšeg, utopljenog u vrijeme, i sad su isplivali razbijeni ostaci i olupine
Pokušao sam da čitam Abul-Faradža, natjerao sam se, bez mnogo volje, bez unutarnje potrebe, htio sam da čujem i tuđe misli a ne samo svoje.
Otvorio sam knjigu nasumce i naišao na priču o Aleksandru Makedonskom. Car je, priča se tu, dobio na poklon divne posude od stakla. Poklon mu se veoma svidio, a ipak je sve polupao. - Zašto? Zar nije lijepo? - pitali su ga. - Baš zato - odgovorio je on. - Toliko su lijepe, da bi mi bilo teško da ih izgubim. A vremenom bi se jedna po jedna razbijala, i ja bih žalio više nego sad.
Alberto Moravija - Moj život se mogao uporediti sa vrtlogom koji ne prestaje da se okreće
Važio sam za čoveka koji je prilično zašao u godine, pa može da živi dokono, koristeći se tom svojom dokolicom da bi shvatio različite vrste umetnosti i u njima uživao. Dopuštam da je takvo mišljenje, bar prema onome kakvim sam se predstavljao u društvu, bilo uglavnom tačno. Ali, u stvari, kad bih ostao sam, daleko od toga da sam bio esteta: bio sam čovek izmučen morom, uvek na ivici očajanja.
Petar Kočić - Moju dušu savladao teški jad: ni svijetla, providna dana, ni mirne, slatke noći
Moj je život maglovit, i kad god nastanu duge, jesenske kiše s namrštenim, mutnim nebom i blatavom zemljom, mene obuzme neodoljiva tuga i nemio, potajan bol koji me silno i nemilosno razdire. Tada me duša zaboli i srce zaželi da se ukloni negdje, daleko, daleko ispod ovog sumornog, teškog neba.
