Etika Dejvida Hjuma
Škotski filozof Dejvid Hjum, verovatno najznačajniji empiričar u XVIII veku, unosi emotivističke elemente u široko i kompleksno tkivo svoje etike. On smatra da važeći principi u etici počivaju na ljudskoj prirodi, a čovek može doći do nekih etičkih činjenica tek ako svoj pogled usmeri ka sebi i shvati da se etika zasniva na njegovom promenljivom i posebnom biću. Zato opšte varijacije u moralu treba objasniti potpuno istom ljudskom prirodom koja reaguje na različite okolnosti.
Alaster Makintajer - “Koje priče ili kojih priča sam ja deo?“
Počinje da se rađa centralna teza: čovek je u svojim postupcima i praksama, kao i svojim funkcijama, suštinski - životinja koja priča priče. On nije suštinski, ali to postaje tokom svoje istorije, pripovedač priča koje teže istini. Međutim, ključno pitanje za ljude se ne tiče njihovog sopstvenog autorstva; ja na pitanje "Šta mi valja činiti?" mogu da odgovorim samo ako mogu da odgovorim na prethodno pitanje "Koje priče ili kojih priča sam ja deo?"
