Artnit

Telefon je i dalje zvonio, snažno, muški, živo, umalo nisam na njega bacio jastuče sa sofe - ali sam prebacio ogrtač za kupanje, pošao u dnevnu sobu i zaustavio se pred telefonom koji je zvonio. Menadžeri imaju živce i izdržljivost, reči kao što su "senzibilitet umetničke duše" za njih su reči kao "Dortmundsko akcionarsko pivo", i svaki pokušaj da se s njima ozbiljno razgovara o umetnosti i umetnicima bilo bi naprosto rasipanje daha.

Vladajuće društvo, je strašno prevarilo umetnika. Vaspitalo ga je tako da je upoznao najveću kulturu i da želi i zaslužuje njene darove; ali ga je odgurnulo među najniži, iz zemlje iščupani, beskućni, skitnički proletarijat; umetnik je proleter u građanskom kaputu.

"Njega muče veoma jake potrebe, on bi hteo steći čast, moć, bogatstvo i ljubav žena, ali mu nedostaju sredstva da postigne ta zadovoljstva. Zato on, kao i svaki drugi nezadovoljnik, beži od stvarnosti i prenosi sav svoj interes, pa i libido, na tvorevine svojih želja u fantaziji, od kojih bi mogla nastati, neuroza."

Ipak je izbegavao mesta i četvrti u koje su navraćali umetnici. Kad bi naišao na nekog poznanika koji bi mu govorio o njegovom slikarstvu, uspamičio bi se. Imao je želju da pobegne, to je bilo očigledno, a onda bi doista i pobegao. Znao je šta govore čim ode: "Uobražava da je Rembrant", i sve se nelagodnije osećao.