Artnit

Vezanost za rodnu grudu i domaće ognjište je čest motiv u poeziji Alekse Šantića. Jedna od njegovih najpotresnijih pesama je rodoljubiva pesma, sa izrazitom socijalnom i nacionalnom notom, Ostajte ovdje. U njoj Aleksa Šantić peva o patnji onih koji zauvek napuštaju svoju domovinu i odlaze u tuđi svet. Pesma deluje kao molitva da se ostane tamo gde se pati, ali gde ima ljubavi.

Pesmu Veče na školju Aleksa Šantić je objavio 1904. godine u Brankovom kolu (Sremski Karlovci), a zatim je unosi u sve svoje kasnije zbirke pesama (1908, 1911,1918), menjajući pojedine stihove i reči. Kasniji izdavači, pesama Alekse Šantića, kao i sastavljači antologija srpske lirike, unosili su uvek ovu pesmu smatrajući je za jednu od njegovih najboljih pesama. Ova pesma spada u najbolje pesme pisane na srpskom jeziku.

Aleksa Šantić nesumnjivo zauzima značajno mesto među srpskim pesnicima sa kraja XIX veka i prvih decenija XX veka. Po mišljenju mnogih kritičara Aleksa Šantić je postigao najviše umetničke domete u rodoljubivoj poeziji. Toplinom i neposrednošću izraza njegove rodoljubive pesme su izražavale, ne samo njegova lična osećanja, nego i osećanja celog porobljenog naroda Bosne i Hercegovine.

Nemoj, draga, noćas da te san obrva
I da sklopiš oči na dušeku mekom!
Kada mjesec sine nad našom rijekom
I na zemlju pane tiha rosa prva,

Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
S ibrikom u ruci stajaše Emina.