Filip Arijes piše da u srednjem veku pojam detinjstva nije postojao u smislu jednog izdvojenog, osobenog životnog doba. To se vidi po umetničkim slikama gde se deca prikazuju kao odrasli u malom, iz njihovog načina oblačenja koji se nije razlikovao od oblačenja odraslih, iz njihovog učešća u radu i celokupnog životnog položaja koji se takođe samo malo razlikovao od položaja odraslih. To ne znači da su deca bila zapostavljena: pojam detinjstva ne treba brkati sa ljubavlju prema deci. Taj pojam je odraz svesti i stvarnih odnosa gde se dete po svom položaju i ulozi jasno razlikuje od odraslog. U srednjem veku je dete, čim je moglo da živi van fizičke brige majke, pripadalo svetu odraslih.
Po Filipu Arijesu, pojam detinjstva se pojavio u porodičnom životu buržoazije XVII veka i on se sastojao u jednom posebnom stavu prema detetu. Pored toga, moralisti i sveštenici tog perioda su nastojali da u vaspitanje i obrazovanje uvedu organizovane metode discipline, radi zaštite dece kao "nevinih bića", "Božjih stvorenja". Odatle potiču ograničenja, disciplina koja se afirmisala naročito u školi tog perioda. Istovremeno, škola sama je znatno afirmisana u obuhvatu dece buržoazije.
