Na primer, ako se nalazim pred izborom da se okrenem nalevo ili nadesno i ako nemam sklonost ka prvom, niti imam odbojnost prema drugom, izbor je rezultat moje volje. Naravno, sloboda "indiferencije" ovde je uzeta u najdoslovnijem smislu. U svim drugim slučajevima u kojima smo slobodni, imamo slobodu koja se naziva spontanost; "to znači da kada imamo motive, oni determišu našu volju. A ovi motivi uvek su rezultat razumevanja ili instinkta." Ovde se sloboda priznaje samo po imenu. Ali, posle ove distinkcije Volter kaže da ako "sve ima svoj uzrok, onda ga prema tome ima i tvoja volja. Stoga je naše htenje posledica poslednje ideje koju smo dobili... Zbog toga se mudri Lok nije usuđivao da izgovori ime slobode; za njega slobodna volja nije ništa drugo do himera. On ne poznaje drugu sobodu do moć da činimo ono što hoćemo." Ukratko, "moramo priznati da teško možemo odgovoriti na primedbe protiv slobode osim preko maglovite rečitosti; to je tužna tema o kojoj se pametan čovek boji i da misli. Postoji samo jedna utešna misao: da ćemo, bez obzira na to koji sistem prihvatili i bez obzira na fatalističko uverenje o predodređenosti svojih činova, uvek delovati kao da smo slobodni." U sledećoj glavi Volter izlaže čitav niz primedaba protiv slobode indiferencije.
Iz dela Istorija filosofije - od francuskog prosvetiteljstva do Kanta
