Hrišćanska svest zaboravlja da su bogati, slavni, silnici ovoga sveta - oni kojima je najteže da uđu u carstvo nebesko. Bogati, slavni, silnici ovoga sveta - to su duhovno siromašni a ne napredni ljudi, ljudi često prezreni, često jadni. Silnici ovog sveta su slabi pred Bogom. Hrišćansko prevladavanje sveta i jeste prevladavanje svakog "buržujstva", žrtvovanje svetovne koristi i dobrobiti istinskoj plemenitosti i lepoti. Hristova religija je nespojiva sa prihvatanjem buržoaskih vrednosti, sa klanjanjem bogatstvu, vlasti, slavi, životnim uživanjima. Tradicionalni hrišćanski moral nema jevanđelski izvor, izvor otkrovenja Hrista - Apsolutnog Čoveka, već nehrišćanski, prehrišćanski izvor. Buržoaski moral je iskonski moral roda i rodovske organizacije. Čitava hrišćanska istorija je prožeta protivrečnošću prehrašćanskog morala roda i hrišćanskog morala ličnosti. Na hrišćanskom moralu ličnosti bilo je nemoguće izgraditi bilo kakvo svetovno, rodovsko društveno uređenje. Hrišćanski moral ličnosti je bio u potpunom asketskom žrtvovanju ovoga sveta u ime drugog sveta. A svaka organizacija se zasnivala na izvorno buržoaskom, nehrišćanskom moralu roda. Nemoguće je živeti u svetu i stvarati novi život samo kroz moral poslušnosti, samo kroz moral borbe protiv sopstvenih grehova. Ko živi u večitom strahu od sopstvenog greha, on je nemoćan da bilo šta uradi u svetu.

Iz dela Smisao stvaralaštva