Srebroljublje stoji u vezi i sa čovekovom sebičnošću, njegovom nesposobnošću davanja, odnosno prevashodnom potrebom za uzimanjem, preteranim čuvanjem dobara (fizičkih i duševnih), često iz neopravdanog straha od gubitka. Srebroljublje takođe (kao i gordost) može da bude znak bolesti naroda, ili i jednog dela čovečanstva, kada novac postane glavna ili i jedina vrednost u životu, zamenivši tako Boga - idolom, "zlatnim teletom". Tako je naličje kapitalističkog sveta, proizvedeno delom iz ubeđenja ranih protestanata da Bog voli radne, štedljive i bogate ljude (o tome je dobro pisao Maks Veber, značajan sociolog u XX veku).
Iz dela Neurotične pojave našeg vremena
