Kabalisti su čak smatrali da mogu slobodno da stvore novi mit o postanju koji nimalo ne liči na prikaz dat u Postanju. Pošto su 1492. godine katolički monarsi Ferdinand i Izabela prognali Jevreje iz Španije, mnogi više nisu mogli da se vežu za pribrani, odmereni mit o stvaranju sveta iz Postanja, pa je kabalista Isak Lurija (1534-1572) ispričao potpuno drugačiju priču o nastanku sveta, punu lažnih početaka, božanskih grešaka, eksplozija, nasilnih promena nagore i nesreća, što je dovelo do nastanka manjkavog sveta, gde je sve bilo na pogrešnom mestu. Lurijina kabala ne samo da nije zaprepastila jevrejski narod svojim nepravovernim odstupanjem od biblijske priče već je stekla ogroman broj pristalica među Jevrejima. Ona je odražavala tragično iskustvo Jevreja iz šesnaestog veka, ali taj mit nije postojao sam za sebe. Lurija je osmislio posebne obrede, metode meditacije i etičke discipline koji su udahnuli život tom mitu i učinili da on postane duhovna stvarnost u životima Jevreja širom sveta.
Iz dela Kratka istorija mita
