Pogled Fridriha Engelsa na kapitalizam kao opravdanje bogatima da eksploatišu siromašne i neobrazovane razvijen je u delu Položaj radničke klase u Engleskoj, koje je puno najverodostojnijih i najpotresnijih slika položaja engleskog proletarijata. Podatke o njihovom položaju sakupljao je tokom šetnji po Mančesteru i okolnim mestima, razgovarao je i pio sa radnicima i čitao zvanične izveštaje o stanju radničke klase u ovom gradu.
U delu Položaj radničke klase u Engleskoj, Fridrih Engels tvrdi da je industrijska revolucija pogoršala položaj radničke klase. On je bio užasnut dečjim radom, štetom po životnu sredinu, niskim platama, lošim uslovima, lošim zdravljem, smrtnim ishodom i "društvenom i političkom moći tlačitelja". Istovremeno ukazuje, na primer, da je u velikim industrijskim gradovima kao što su Mančester i Liverpul smrtnost od bolesti (poput velikih boginja, malih boginja, šarlaha i velikog kašlja) bila četiri puta veća nego u okolini, a smrtnost od konvulzija deset puta veća. Ukupna stopa smrtnosti u Mančesteru i Liverpulu bila je znatno viša od nacionalnog proseka.
Fridrih Engels veoma oštro osuđuje vladajuću klasu u Engleskoj i piše o njenoj nezainteresovanosti za proletarijat. On opisuje i istorijat napora radnika da se organizuju u borbi protiv vlasnika fabrika putem međusobne saradnje. Uprkos autodestruktivnom ponašanju proletera (upotrebi droga, alkohola i sl.) on pronalazi mogućnosti za njihovu političku organizaciju i mobilizaciju i ističe da istinski interes radnika leži u formiranju nekompetitivnog društva koje podrazumeva ukidanje privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju.
