Marginalnog čoveka Robert Ezra Park opisuje kao stranca koji danas dolazi i sutra ostaje. Istovremeno on je za njega bio "kulturni tip", kulturni hibrid, "čovek na margini dve kulture i dva društva".
U studiji Kulturni konflikt i marginalni čovek, objavljenoj 1937. godine Robert Ezra Park definiše marginalnog čoveka: "Marginalni čovek... je onaj koga je sudbina osudila da živi u dva društva i to u dve, ne samo različite, već antagonističke kulture... njegov um je lonac u kome se, može se reći dve različite i uporne kulture rastapaju i, na kraju bilo u potpunosti ili delimično spajaju."
Pod pojmom marginalnosti Robert Ezra Park pre svega ističe mesto između, na granici dve kulture. Marginalni čovek je primoran na specifičan oblik interakcije sa svojom okolinom, što mu istovremeno pruža objektivniji pogled. Zbog svog položaja on nije radikalno privržen ni kulturi porekla ni kulturi prijema, što mu omogućava da upije trenutke obe kulture i kritički preispita njihove stavove i norme.
