Pošto ti ljudi ne poznaju stid, da nisu oni slučajno bliski Adamovi rođaci iz vremena pre počinjenog greha? Nije li to još jedan dodatni razlog za verovanje da se zemaljski raj nalazi negde tu, u blizini? Pa, iako je kasnije bio primoran da odustane od ove vrlo primamljive hipoteze, Kolumbo je u suštini bio zadovoljan golotinjom domorodaca, jer je za njega ona bila simbol odsustva bilo kakve kulture, pa samim tim i lakoće kojom će domoroci prihvatiti hrišćanstvo.
Vremenom se njegova slika o Indijancima menja. U početku, u želji da što bolje naplati svoje otkriće, izjavljuje kako je sve savršeno. Indijanci su krotki i ljubazni, miroljubivi do kukavičluka, i najvelikodušnija bića na svetu jer vam daju bez iole žaljenja sve što im zatražite. Kasnije, kada se bude angažovao u kolonizaciji zemlje, Kolumbovi utisci potpuno će se promeniti. Tvrdiće kako je okružen veoma okrutnim neprijateljem, a Indijanci koji budu napadali Špance činiće mu se kao smeli i osvetoljubivi ljudi. Što se tiče njihove ranije pominjane velikodušnosti, ona će se preobratiti u sklonost ka krađi. S podjednakom lakoćom s kojom poklanjaju svoja dobra, Indijanci će uzimati tuđa. Da nije možda reč o različitom odnosu prema privatnoj svojini? Nesumnjivo da jeste, ali Kolumbova viđenja su previše površna da bismo se samo na osnovu njih usudili da tvrdimo bilo šta više.
Iz knjige Čovek renesanse
