Najdraža ženice! Iskoristio sam priliku, dok knez Karl Lihnovski trguje konjima, da ti, najdraža ženice, napišem nekoliko reči. Kako si? Misliš li toliko često na mene kao što ja mislim na tebe? Svaki čas pogledam na tvoj Portret i plačem, od radosti i od tuge. Čuvaj, meni tako važno, svoje zdravlje i - zbogom draga. Za mene ne brini, sve je u najboljem redu, jedino mi je žao što nisi kraj mene. Pišem ti suznih očiju. Adjeu. Više i lepše pisaću ti iz Praga jer ću imati više vremena. Adjeu. Ljubim te najnežnije milionima puta. Uvek tvoj
do smrti najverniji
Mocart
poljubi malog Karla u moje ime, gospodinu i gospođi fon Puhberg sve moguće. sledeći put više.
Iz knjige Pisma osamljenika
