Lažno su bile shvaćene i protumačene jevanđeoske reči: “Dajte ćesaru ćesarevo, a Bogu Božje“ i reči ap. Pavla: “Svaka je vlast od Boga“. Tumačenje tih reči nosilo je ropski karakter. “Dajte ćesaru ćesarevo“ nikako ne znači religiozno određenje ćesara i njegove vlasti, ne označava nikakvu njegovu procenu. To je tek razlikovanje dveju sfera koje se ne mogu mešati. Reči: “Svaka je vlast od Boga, koje su imale sudbonosno značenje, vrlo često su označavale servilnost i oportunizam, u odnosu prema državnoj vlasti i sakralizaciju oblika vlasti koji nemaju ničeg zajedničkog s hrišćanstvom. Reči ap. Pavla nemaju nikakvo religiozno značenje, njihov karakter je čisto istorijski i relativan, prouzrokovan položajem hrišćana u Rimskoj Imperiji. Ap. Pavle se bojao da se hrišćanstvo može preobratiti u anarhičnu, revolucionarnu sektu. On je hteo da se uvede hrišćanstvo u opštesvetsku istoriju. Pored toga, treba se setiti da se kroz neko vreme, u vreme vladavine Domicijana, državna vlast karakterisala kao zver koja proizalazi iz bezdana. Pitanje je daleko složenije nego što se obično, pozivanjem na reči ap. Pavla, misli. Hrišćanstvo je dovoljno otkrilo servilnost u odnosu prema carstvu ćesara. Pri tom se to obično dešavalo ovako: svaka promena - revolucionarna ili reformatorska - u carstvu ćesara obično je izazivala suprotstavljanje od strane crkve, osudu novotarija kao ispoljavanja duha antihrista. Ali, kada se stabilizovala i učvrstila nova vlast ćesara, crkva je najedanput primetila da je to upravo ona vlast koja je takođe od Boga, i sankcionisala je. Tako je ispadalo da je crkva tek sankcionisala to što su činile druge vancrkvene i vanhrišćanske sile, i da nije imala vlastitog ideala društva i države.
Iz dela Carstvo Duha i carstvo Ćesara
